Petroleum

Uvod

Sistemi u kojima se čovek nalazi, postaju sve složeniji sa tehničko-tehnološkog, organizacionog i društvenog aspekta. Valiki tehnološki sistemi, energetska postrojenja, skladišta opasnih materija i drugi objekti, po pravilu, sadrže potencijalni rizik ugrožavanja bezbednosti rada, zdravlja ljudi, materijalnih i prirodnih dobara. S obzirom na to, čovek je počeo da preduzima određene aktivnosti da bi izbegao nastanak opasnosti ili bar omogućio da opasne i štetne posledice tih opasnosti budu minimalne, ako do njih dođe.
Udesi tehnoloških sistema većih razmera sa ekološkim posledicama u svetu, je nastalo u zadnje dve decenije XX veka, oko 56%, a 33% u zadnjoj deceniji XX veka. Istovremeno se povećavaju i njihove posledice.
Prema podacima međunarodne organizacije za rad do 1990. godine u svetu je zabeleženo oko 1.000 većih hemijskih udesa. Od tog broja 35-40% udesa desi se pri prevozu opasnih materija, a 24% slučajeva u skladištu. Osnovni uzroci ovih udesa su ljudske greške ( 62% ).
1. Opasne materije
Opasne materije su materije koje za vreme proizvodnje, prerade, korišćenja u tehnološkom procesu, prevoza, manipulacije ili skladištenja ispuštaju ili stvaraju zapaljive, eksplozivne, toksične, zagušljive, zarazne, nadražujuće, korozivne ili druge opasne gasove, dimove, pare ili prašine kao i štetna zračenja u količinama koje mogu ugrožavati život i zdravlje ljudi, materijalnih dobara i okoline.
No i pored toga ne možemo se odreći korišćenja takvih materija jer su one temelj mnogih tehnološkoh procesa. Ali saznanja o potencijalnim rizicima i opasnostima koje sa sobom nose ove opasne materije, doprinose razvoju svesti da je neophodno preduzimanje određenih aktivnosti kako bi se izbegao nastanak ili bar opasne i štetne posledice svele na najmanju moguću meru.

Upravljanje opasnima materijama, odnosno zaštita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima kao i planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odnosa na udes.
Prilikom korišćenja opasnih materija u cilju grube identifikacije opasnosti i preduzimanja odgovarajućih mera zaštite, neophodno je poznavanje njihovih osobina.

Svaka materija, odnosno supstanca, poseduje svoje fizičke i hemijske osobine.
U fizičke osobine spadaju:
– opšte osobine ( agregatno stanje, masa, zapremina, boja, miris…),
– termičke osobine ( temperatura ključanja, temperatura paljenja, toplota reakcije, toplota provodljivosti…),
– radioaktivnost,
– rastvorljivost u raznim rastvaračima.
Hemijske osobine određuju kako će se te materije ponašati u dodiru sa drugim materijama.
Pored fizičko-hemijskih osobina, materije raspolažu i opasnim osobinama kao što su:
– osobine u pogledu zapaljivosti – eksplozivnosti,
– osobine u pogledu otrovnosti ( toksičnosti ),
– osobine u pogledu radioaktivnosti,
– osobine u pogledu nagrizajućeg ( korozivnog ) dejstva,
– osobine u pogledu biološkog delovanja.

Danas u svetu postoji više nacionalnih i međunarodnih propisa, preporuka i sporazuma o načinu klasifikacije opasnih materija, koji u sebi sadrže precizno definisane klasifikacione grupe.
Najrazvijeniji sistemi klasifikacije opasnih materija postoji u oblasti prevoza. Klasifikacija u oblasti pretovara i skladištenja javlja se kao nadogradnja klasifikacije opasnih materija u prevozu, pri čemu između ovih klasifikacija ne postoje signifikantne razlike.
Razvoj prevoznih sistema kroz istoriju, i sve veća potreba za međunarodnom razmenom dobara, među kojima i opasnih materija, uslovili su pojavu međunarodnih propisa u okviru pojedinih vidova prevoza. Primarnu ulogu u tome ima pravna regulativa, kojom se određuju pravila, ovlašćenja i procedure pri prevozu opasnih materija u drumskom, železničkom, rečnom, pomorskom i vazdušnom saobraćaju.
Klasifikacija opasnih materija u drumskom saobraćaju je izvršena u skladu sa međunarodnim propisima, koji uređuju njihovu upotrebu, prevoz i skladištenje. Prema Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju ( ADR ), opasne materije su svrstane u 9 klasa:

Klasa 1 – Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama

Klasa 2 – Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom

Klasa 3 – Zapaljive tečnosti

Klasa 4 – Zapaljive čvrste materije,

Klasa 5 – Oksidirajuće materije i organski peroksidi

Klasa 6 – Otrovne i infektivne materije

Klasa 7 – Radioaktivne materije

Klasa 8 – Korozivne materije

Klasa 9 – Ostale opasne materije.