Naziv statistika potiče od latinske reči Status, što znači stanje i italijanskog termina Regione di
stato, što znači država, državni interes. Uzmemo li bilo koji od ovih etimoloških izvora u
nastanku reči statistika, vidimo da je država kao celina bila područje nastanka i formiranja
statistike kao društvene discipline, odnosno da je to bio jedan vid određene prostorne
definisanosti predmeta statistike.Predmet proučavanja statistike su varijabilni (promenljive)
pojave koje se ispoljavaju u masi slučajeva i zovu se masovne pojave. Varijabilitet je
univerzalana karakteristika prirodnih i društvenih zbivanja. Svaka pojava nastaje pod uticajem
nekih faktora, pa ponašanje pojave zavisi od prirode, broja i načina kombinovanja tih faktora.
Pošto su faktori koji deluju na pojavu varijabilni, to će i pojava pokazivati manje ili više izražen
varijabilitet.Elementarne pojave pokazuju najmanji varijabilitet individualnih slučajeva i rezultat
su delovanja malog broja faktora. Odnos između ovih pojava i faktora međusobno uslovljenih
ponavljaju se na približno isti način u svim konkretnim slučajevima. Kod takvih pojava
primenjuje se metod pojedinačnog posmatranja, ispituje se jedan ili nekoliko slučajeva. Kod
pojava koje ispoljavaju veću varijabilnost (društveno-ekonomske pojave) tek posmatranjem
većeg broja slučajeva dolazio se do određenih zakonitosti u njihovom ponašanju.Zato statistika
istaržuje masovne pojave a to istraživanje ima kvantitativni karakter. Pod statistikom se danas
podrazumeva, deskriptivna statistika, statistička analiza i statistička teorija.Deskriptivna
statistika prikuplja, obrađuje i povezuje podatke.Statistička analiza omogućuje pribavljanje
numeričkih informacija, njihovu kvalitativnu interpretaciju, donošenje zaključaka i formiranje
zakonitosti ponašanja posmatranih pojava.Statistička teorija iznalazi statističe metode,
objašnjava ih, dokazuje i usavršava.