2
1.
УВОД
Поплава је природна појава која означава неуобичајено високи водостај у рекама и
језерима, због кога се вода из речног корита или језерске завале прелива преко обале те
плави околно подручје. Такође означава и нешто ређу и обично краткотрајнију појаву која
се догађа на обалама мора. Узроци поплава река и језера најчешће су велике падавине,
односно нагло топљење снега и леда, док је код мора и великих језера узрок обично
потрес, неуобичајено снажна олуја или деловање вулкана. Коришћење благодети које
доносе поплаве, односно борба против њихових негативних последица, били су значајни
фактори у развоју првих људских цивилизација.
Поплаве представљају једну од највећих опасности за људску заједницу и имају
значајан утицај на друштвени и економски развој. Неколико великих поплава у разним
деловима Европе и света у последњој деценији двадесетог века, праћених високим
штетама и губицима људских живота, вратиле су проблем поплава у жижу интересовања
јавности. Такође, уз чињеницу да услед економског развоја постоји велики притисак на
коришћење простора поред река, постало је јасно да вековима примењиван принцип
"борбе против поплава" мора бити замењен принципом "живети са поплавама". То је нови,
интегрални концепт заштите од поплава, који се уклапа у међународно прихваћени
концепт одрживог развоја.
Полазећи од овога, Европска комисија (
EC
) је преко својих надлежних институција
покренула већи број пројеката у вези са моделирањем речних сливова, управљањем
поплавама и смањењем ризика од поплава. Бројни пројекти, које је подржала Генерална
дирекција за научна истраживања и развој (
DIRECTORATE GENERAL OF SCIENCE
RESEARCH AND DEVELOPMENT - DG
), завршени су у последњих десет година:
"Климатологија и природне опасности", "Човекова средина и клима", "Заштита
становништва и природне средине", "Природна средина и клима" и "Управљање и
упорозорења у случају опасности". У односу на концепт изложен у Нацрту
Водопривредне основе Републике Србије (1996. године), у новом концепту се већи значај
даје неинвестиционим него инвестиционим мерама и радовима.
4
У склопу ових радова потребно је на мањим водотоцима, а посебно у заштићеним зонама,
пројектовати и реализовати радове који не ремете (најмање ремете) природну равнотежу
(натурална регулација). У оквиру Плана за управљање водним режимом потребно је
предвидети могућност коришћења акумулација и ретензија у одбрани од поплава.
Дугорочан задатак је и санација свих ерозионих и бујичних жаришта и конзервација и
рекултивација сливова (као елемент комплексног газдовања водом и земљиштем). Код
заштите сливова приоритет имају сливови акумулација, а посебно акумулација за
водоснабдевање становништва, као и остали посебно заштићени простори. Предност код
антиерозионих мера заштите имају биолошке мере заштите (пошумљавање и мелиорација
шумских пашњака). Ради обезбеђења од еолске ерозије потребно је реализовати шумско-
заштитне појасеве. Код транзитних токова утицаји на режим великих вода на нашим
просторима су ограниченог домета, а мере заштите претежно пасивног карактера. Раније
усвојена стратегија заштите од великих вода реке Саве мора се преиспитати, с обзиром на
то да је сасвим неизвесно коришћење предвиђених ретензија за пријем поплавних таласа.
При овом се мора узети у обзир могућност коинциденције великих вода Саве и Дрине.
Слично важи за друге транзитне водотоке код којих се, због радова у сливовима
(искључивање инундација, регулације, акумулације, изградња насеља), велике воде могу
значајно повећати, док се мале воде могу још више смањити. Оптимално решење може се
наћи само у рационалним и јединственим мерама на читавом сливном подручју,
сарађујући са суседним земљама.
5
3.
-
ЗАШТИТА ОД ПОПЛАВА У СРБИЈИ НОВИ ПРИСТУП
3.1.
КРАТАК ПРИКАЗ ПРОЈЕКАТА
ЕС
ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОПЛАВА
Пројекти
EC
су се бавили следећим областима:
• Примена метеоролошких радара и сателита
• Хидрометеоролошки модели
• Прогноза поплава
• Модели речног басена
• Површински и речни нанос
• Процена ризика од поплава
Основна одлика скоро свих наведених пројеката
EC
, чији је кратак приказ дат у наставку,
је да су базирани на коришћењу података мерења у природи, а не на екперименталним и
теоријским истраживањима. Из тога проистиче њихова практична вредност и
релевантност. Такође, многи од пројеката су резултирали израдом прототипа, у сарадњи
са надлежним агенцијама и институцијама.
[P. G. Samuels(1998)]
3.1.1.
Примена метеоролошких радара и сателита
Већ дуже од три деценије метеоролошки радари се користе за процену просторне
дистрибуције падавина. Поред тога, радарска слика се може успешно користити и за
мерење дистрибуције киша над великим површинама, у реалном времену. Многобројна
истраживања која су претходила пројектима
EC
била су усмерена на испитивање
могућности и ограничења радарске технологије у прогнози падавина.
Квалитетна радарска прогноза има посебан значај код заштите од поплава у малим
сливовима, јер се може користити за благовремено упозорење о наиласку бујичних
поплава и предузимање усвојених мера заштите становништва. Како су у многим
7
У њему су такође испитиване могућности повезивања података осматрања метеоролошких
сателита и радара (појединачних или умрежених) са концептуалним хидролошким
моделима. Пројектом
FRIMAR
је обухваћена проблематика ризика од поплава у
планинским подручјима, као и коришћење информација добијених применом модела
струјања у атмосфери за хидролошке прогнозе. . Повезивање хидролошких и
климатолошких модела је такође значајно за оцену утицаја дугорочних климатских
промена на ризик од поплава. Из пројекта су проистекла упутства коју методологију треба
применити у сваком конкретном случају, зависно од величине, карактеристика слива
(стање и променљивост вегетације) и топографије (просторна заступљеност одређених
висинских зона у сливу од које зависи формирање отицаја, укључујући и топљење снега).
3.1.3.
Прогноза поплава
Модели за прогнозу су главна компонента модерног оперативног система за упозорење о
наиласку поплава. У принципу, модели могу бити концептуални или базирани на физици
феномена и у њима се врши трансформација података о падавинама (мереним или
прогнозираним) у податке о протицајиму у водотоку. Нужно је да се успостави равнотежа
између сложености модела са потребама прогнозе и квалитетом расположивих
информација о падавинама и стању слива.
EC
је финансирала два пројекта у овој области -
AFORISM
и
HYDROMET
.
AFORISM
је обухватио две активности: • Упоређење различитих
приступа моделирању процеса трансформације падавина у отицај на различитим
сливовима, као и испитивање применљивости модела за планирање и прогнозу поплава у
реалном времену; • Израду студије оправданости на конкретном сливу реке Рено,
величине 4172 км2. У студији је, интегрисањем нових технологија, формиран експертни
систем за прогнозу поплава и анализу њених утицаја. Већ поменути
HYDROMET
програм
је, поред хидрометеоролошке компоненте, имао и компоненту прогнозе отицаја. У
почетној фази пројекта истраживан је утицај незаобилазних грешака које се јављају у
радарском мерењу падавина на тачност прогнозе отицаја.
