Универзитет у Приштини
Економски факултет
Косовска Митровица
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Стратегијски менаџмент
Тема:
Поређење трошкова и резултата у времену и избор
пројекта
Ментор:
Студент:
Проф
. др Марко Марић
Милош Костић 65/15
КМ , 2018.
3
1. Поређење трошкова и резултата у времену и избор пројекта
Квит есенција CB анализе јесте да она омогући да се путем самеравања укупних
трошкова (С) и укупних резултата (користи – В) омогући оптималан избор из могућих
варијанти реализације развојног, односно развојних циљева. Примена СВА се односи како
на припрему, тако и на избор пројекта. Глобални критеријум поређења и избора пројекта
јесте самеравање |C и |B у различитим применама.
Ако се посматра израда и оцена инвестиционог пројекта искључиво са аспекта
појединачног инвеститора, оцена се своди на финансијску оцену. Финансијска СВА се при
идентификовању трошкова и резултата своди на уочавање свих директних трошкова и
прихода пројекта чије је вредновање једноставно јер се у потпуности користе тржишне
цене свих елемената у анализи. Друштвена СВА при идентификовању трошкова и
резултата узимају у обзир како директне, тако и индиректне (мерљиве и немерљиве)
ефекте, чије се вредновање врши путем исправљених цена.
Избор инвестиционих варијанти пројекта врши се применом различитих метода и
критеријума. Методи и критеријуми са дисконтовањем представљају модерна, обухватна и
поуздана средства оцене и избора пројекта. Од критеријума који се користе дисконтовање
најчешће се примењује критеријум рентабилитета инвестирања уз примену тзв.
динамичких метода, од којих се најчешће употребљавају: метод нето садашње вредности и
метод интерне стопе рентабилитета. Ови методи узимају у обзир фактор време (време
изградње и експлоатације инвестиције) и будуће приливе и одливе, тј. нето економске,
односно друштвено-економске приливе своде на њихову садашњу вредност.
За разлику од динамичких метода тзв. статичке или једноставне методе оцене и
избора инвестиција као основ анализе и избора користе самеравање инпута и аутпута,
најчешће у нормалној години рада инвестиције, која представља репрезентативну годину
у животу пројекта. Репрезентативну годину представља она у којој је достигнут
пројектовани капацитет и у којој се зајмови још отплаћују. Поред тога, примена ових
метода базирана је на примени номиналних недисконтованих вредности за одређени
временски период у току животног (економског) века пројекта.
Полазећи од наведених недостатака статичких метода, размотрићемо најважније
динамичке(дисконтне) методе избора инвестиционих варијанти на бази анализе трошкови-
резултати.
4
2. Метод нето садашње вредности (NPV)
Нето садашња вредност пројекта могла би се дефинисати као вредност нето новчаног
тока у целом периоду пројекта сведена путем дисконтовања на садашњу вредност.
Добијена вредност нето новчаног прилива по садашњој вредности говори колико је
пројекат одбацио нове вредности после подмирења кредитора односно инвестиционих
улагања.
Постоје два начина за одређивање нето садашње вредности пројекта:
1. Дисконтовање новчаних прилива и новчаних одлива и утврђивање њихове разлике
односно садашње ведности нето новчаног тока за сваку годину пројекта, а затим
сабирање тако добijених вредности како би се добила укупна нето садашња
вредност пројекта.
NPV
=
∑ B
(
t
)/(
1
+
d
)
t
−
∑C
(
t
)/(
1
+
d
)
t
2. Утврђивање разлике између новчаних прилива и новчаних одлива односно нето
новчаног тока за сваку годину, а затим његово дисконтовање како би се добила
нето садашња вредност пројекта.
NPV
=
∑
[
B
(
t
)−
C
(
t
)]/(
1
+
d
)
t
где је:
NPV – нето садашња вредност
B(t) – новчани прилив у години t (корист)
C(t) – новчани одлив у години t (трошак)
t – година из века пројекта
d – дисконтна стопа
3. Један пројекат је прихватљив при датој дисконтној стопи d ако дисконтовани
новчани приливи прелазе суму дисконтованих новчаних одлива, тако да је нето
садашња вредност већа од нуле. Критерijум одлучивања применом NPV метода је
следећи:
При дисконтној стопи d:
Ако је NPV > 0, пројекат се прихвата.
Ако је NPV < 0, пројекат се одбацује.
