Praktikum HTML 5

1.UVOD U HTML 5
HTML (Hyper Text Markup Language) jezik je osnova svake web stranice, uz pomoć koga se prezentuje izgled i sadržaj iste. Omogućava formatiranje stranice, obradu slika, teksta i još mnogo toga. W3C (World Wide Web Consortium) je zadužen za odredjivanje standarda, ovo je neophodno iz razloga što ne bi bilo moguće pregledjivati bilo koju stranicu u bilo kom pretraživaču. HTML 5 je reč koja se sve češće pominje u IT svetu. HTML 5 je predlog novih standarda koji nam pružaju nove mogućnosti, kao i da isprave i nadomeste neke dosadašnje nedostatke. Radi se o novoj verziji HTML-a, koja nam donosi niz novosti i mogućnosti koje do sada nismo mogli koristiti za izradu web sajtova bez dodatnih plugin-ova, kao što je na primer Flax. HTML 5 možemo više smatrati evoluciom HTML 4.01, nego zamenom. Uz dodatna poboljšanja, olakšavanja nekih aspekata, definisanjem nedefinisanog, novim mogućnostima, HTML 5 će svakako obeležiti period pred nama.

1.1 Istorija HTML-a 5

Ne možemo početi priču o HTML5 bez pomena najzaslužnijih ljudi, kao i bez osvrta na prethodne verzije i do danas utvrđenih standarda.
Na početku priče o najzaslužnijim ljudima za razvoj pre svega web-a, a zatim i HTML-a, ne možemo a da ne stavimo velikim slovima ime čoveka koji je svakako najzaslužniji za sve ono što danas koristimo iz ove oblasti. NJegovo ime je Tim Berners-Lee. Sve je počelo još 1980. godine, dok je Tim Berners-Lee radio po ugovoru u CERN-u (The European Organization for Nuclear Research). Predložio je prototip sistema za istraživače u CERN-u, uz pomoć koga bi mogli da koriste i dele dokumente.
1989 godine, Tim Berners-Lee je napisao rad kojim predlaže hipertekst (hypertext) sistem baziran na Internetu. U drugoj polovini 1990 godine specificirao je HTML i napisao softver i za server i za pretraživač. Te iste godine Tim Berners-Lee i inženjer informatike u CERN-u Robert Cailliau, su sarađivali i zajedno zahtevali sredstva, ali projekat nije formalno usvojen od strane CERN-a. U svojim ličnim beleškama iz 1990 godine Tim Berners-Lee je nabrojao neke od mnogih oblasti gde se hipertekst koristi, a kao prvu je stavio enciklopediju. Prvi pisani javni dostupni document o HTML-u je bio dokument pod nazivom „HTMLTags“. Objavio ga je Tim Berners-Lee u drugoj polovini 1991. U ovom dokumentu je opisano 20 elemenata, koji su sačinjavali relativno jednostavan dizajn HTML-a.
HTML je skraćenica od Hyper Text Markup Language koji web pretraživači koriste da interpretiraju i slože tekst, slike i ostali materijal na web strani. Početne karakteristike za svaki element HTML-a je definisan u pretraživaču, a ove karakteristike se mogu dopuniti i izmeniti korišćenjem CSS-a. Tim Berners-Lee je smatrao HTML kao primenu SGML-a(Standard Generalized Markup Language). Formalno je definisan kao takav od strane IETF-a(InternetEngineering Task Force) radom iz sredine 1993 godine, koji je bio predlog prve specifikacije HTML-a: “Hypertext Markup Language (HTML)” Internet-Draft by Berners-Lee and Dan Connolly, koja je uključivala SGML Document Type Definition da definiše pravila, tj. gramatiku. Pri kraju 1993 godine, Dave Raggett je predložio standardizaciju već implementiranih elemenata kao što su tabele i forme. 1994 godine je Beerners-Lee osnovao W3C na MIT-u, koji je usvojen kao standard prema kojem će sve web stranice u budućnosti raditi na isti način.