Prava deteteta

Prava deteteta
DEFINICIJA DETETA:  DETETOM SE SMATRA SVAKO LJUDSKO BIĆE MLAĐE OD 18 GODINA, OSIM UKOLIKO SE ZAKONOM NEKE ZEMLJE PUNOLETSTVO NE STIČE RANIJE( KONVENCIJA UN 1989.G.)
TOKOM ISTORIJE ODNOS DRUŠTVA PREMA DETETU SE MENJAO U SKLADU SA RAZVOJEM NAUKE,  EKONOMSKIM RAZVOJEM,  I DRUGIM FAKTORIMA.

SHVATANJE KONSTRUKTA DETINJSTVA TEKAO JE OD STANJA GDE RODITELJI NISU SAGLEDAVALI SVOJU DECU KAO ODVOJENE OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA DO UVAŽAVANJE DETETA KAO POSEBNOG BIĆA, KOJA IMA SPECIFIČNA PRAVA NA RAZVOJ, NEGU I INDIVIDUALNOST.

NAPREDAK RAZVOJA ZAŠTITE DECE TEKAO JE DO INFANTICIDA( DO 4 VEKA NOVE ERE) DO POMAŽUĆEG MODUSA RAZVIJENOG DRUŠTVA
FILIP ARIJES, FRANCUSKI SOCIJALNI ISTORIČAR I LOJD DEMANUS, AMERIČKI ISTORIČAR PSIHOLOGIJE FORMIRALI SU PUT ZA ISTRAŽIVANJA POLOŽAJA DETETA KROZ ISTORIJU I PROUČAVANJE UTICAJA RAZNIH PROFESIJA I DRUŠTVENIH POKRETA NA SAVREMENE SISTEME ZA BRIGU O DECI.
ARIJES JE U JEDNOM OD SVOJIH ISTRAŽIVANJA NAVEO DA JE DETE KAO SAMOSVOJNO I “NOVO BIĆE”  NASTALO TEK U 17 VEKU.
TEZA O SOCIJALNOM KONSTRUKTU DETINJSTVA KAO IZUMU NOVIJEG DOBA IMA SVE MANJE PODRŠKE MEĐU NAUČNICIMA, TE SE NAVODI DA SE DETINJSTVO MENJALO TOKOM VREMENA U RAZLIČITIM KULTURNIM KONTEKSTIMA, ALI DA SU DECA UVEK RAZLIČITO TRETIRANA U ODNOSU NA ODRASLE(CORBY,2000.G.)
U RAZLIČITIM DOKUMENTIMA, ARHEOLOŠKIM NALAZIŠTIMA, KNJIŽEVNIM DELIMA SVEDOČIMO ČESTIM OKRUTNIM ODNOSOM ODRASLIH LICA PREMA DECI.

–     BIBLIJA PRIKAZUJE RAZLIČTA RITUALNA ŽRTVOVANJA DETETA, UGRAĐIVANJE DECE U ZIDINE, SPALJIVANJE DECE U RITUALNE SVRHE, MASOVNA UBISTVA ODOJČADI I DR. –     RITUALNO ŽRTVOVANJE DECE ZABELEŽENO JE MNOGO VEKOVA KASNIJE KOD DREVNIH ASTEKA, INKA –      POSTOJE TRAGOVI DA JE KOD MNOGIH CIVILIZACIJA ZABELEŽEN INFATICID (KINA, INDIJA, DREVNA GRČA, STARI RIM)
SPISI IZ STAROG RIMA SVEDOČE UBISTVIMA DECE I POTPUNO VLASNIŠTVO OCA NAD ŽIVOTOM DETETA.
OBIČAJ DA OTAC SIMBOLIČKI ODOBRI PRAVO DETETU NA ŽIVOT JAVLJA SE U KASNIJEM PERIODU, PA TAKO U SKANDINAVSKIM ZEMLJAMA JE POSTOJAO OBIČAJ DA AKO OTAC DETE UZME U NARUČJE PO ROĐENJU ONO MOŽE BITI NAHRANJENO, U SUPROTNOM DETE BIVA OSTVAVLJENO I NAPUŠTENO.
SREDNJOVEKOVNA EVROPA NIJE MNOGO POPRAVILA POLOŽAJ DETETA, JER SU ZBOG SIROMAŠTVA DECA ČESTO BILA NA TERETU RODITELJIMA, TE SU SLABIJA BILA OSTAVLJANA, NAPUŠTENA.
-BIČ POSTAJE SIMBOL UČENJA, TE SE DUGO SMATRAO KAO “OSNOVNO VASPITNO SREDSTVO” U ŠKOLAMA.