Privredni značaj i tehnologija proizvodnje konoplja

VISOKO POLJOPRIVREDNO PREHRAMBENA ŠKOLA 

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

Privredni značaj i tehnologija proizvodnje konoplja

SEMINARSKI RAD

  Mentor:                                                                                                     Student:

dr Jugoslav Milenković                                                                     Sanja Stamenković ZB 364/14

Prokuplje, Decembar 2015 godina

Sadržaj

Ratarstvo

2

1.Konoplja......................................................................................................................................................3

1.1

Privredni značaj............................................................................................................................. 4

1.2  Površine i prinosi............................................................................................................................5

2.Morfološke osobine....................................................................................................................................6

2.1 Korenov sistem.................................................................................................................................... 6

2.2  List.................................................................................................................................................. 7

2.3 Cvet.............................................................................................................................................. 7

3.Sorte konoplje............................................................................................................................................. 8

3.1 Biološke osobine..................................................................................................................................9

3.2  Primarna prerada stabiljke............................................................................................................10

4.Tehnologija proizvodnje........................................................................................................................... 11

4.1  Mesto konoplje u plodoredu.............................................................................................................11

4.2  Obrada zemljišta...........................................................................................................................12

4.3  Ishrana konoplje........................................................................................................................12

4.4  Izbor sorte.............................................................................................................................13

4.5  Setva konoplje...................................................................................................................13

4.6  Mere nege i zaštite useva..............................................................................................14

4.7  Berba konoplje u čuvanje proizvoda.........................................................................15

5.Zaključak...................................................................................................................................................16

6.Literatura...................................................................................................................................................17

Ratarstvo

4

1.1 Privredni značaj

      Konoplja spade u veoma važne culture iz čije se 

stabiljke dobija srednje grubo i čvrsto vlakno, koje se 

još odlikuje i sposobnošću da sporo truli pri drugom 

stajanju u void, ii ma višestruku namenu u teksitlnoj 

i   kožarskoj   industriji.   Bez   obzira   na   brzi   razvitak 

hemijske   industrije   koja   se   proizvodi   veštačka   i 

sintetička vlakna, vrednost konopljinog vlakna se ne 

umanjuje. 

            Slika 1: Prirodna konoplja 

           Dugačko vlakno konoplje iskorišćava se za 

proizvodnju   užarskih   proizvoda,   kao   užadi, 

ribarskih   mreža,   brodskih   konopaca,   cerada, 

konjske   opreme,   vojničke   opreme   i   raznih   vrsta 

kanapa;   kratko   vlakno   –   za   dobijanje   kanapa   za 

čeličnu   užad,   kabelnu   predju   id   r.   Od   vlakna   se 

izradjuju različite tkanine, šatorska krila i dr.

           Glavni potrošači proizvoda od konopljinog 

vlakna su ribarska industrija (50%), morska i rečna 

flota, gradjevinarstvo, brodogradnja, naftna indust.

               Slika 2: Pamučna uzica

       Pored vlakna  konoplja daje seme iz kojeg se 

dobija cenjeno biljno ulje i uljane pogače, kao i 

lekovito sredstvo. 

           Drvenasti deo stable pozder sa uspehom se 

koristi za proizvodnju veštačkih vlakana, hartije i 

gradjevinskog materijala.

            Slika 3: Sandale od konoplje   

Ratarstvo

5

           Konopljino seme sadrži do 35 % ulja, koje se najvećim delo izdvaja (28%) mehaničkim 

putem.   Rafinirano   konopljino   ulje   po   boji   i   ukusu   se   poredi   sa   uljima   najvišeg   kvaliteta 

(maslinovo, reičino i d r) i može se koristiti u kenzervno-ribljoj i poslastičarskoj industriji. Ulje 

konoplje   spade   u   grupu   lakosušivih   ulja.   Prisustvo   nezasićenih   masnih   kiselina   omogućava 

njegovu upotrebu za izradu firnajza i uljane boje.

      Konopljino seme redstavlja vrlo cenjenu krmu za razne vrste ptica. Iz 100 kg konoplje dobija 

se oko 65 kg silaže od glava čiji je 1 kg po krmnoj vrednosti 2,5 kg krompira, 4,9 kg silaže od 

glava i lista šećerne repe, 4,5 kg silaže od kukuruzne stabiljke; a po sadržaju lakosvarljivih 

belančevina – 2,85 kg zrna ovsa, 3 kg ječma, 3,2 kg kukuruza, 25,3 kg krompora, 25,3 kg silaže 

od kukuruzne stabiljke.

1.2  Površine i prinosi

      Površine pod konopljom  u svetu su oko 392.000 ha. Najveći proizvodjač konoplje je SSSR 

sa   oko   126.000   ha.   Pored   SSSR-a   konoplju   proizvode   još   zemlje   Azije   i   Evrope.   Najveći 

proizvodjač   konoplje   u   Aziji   je   Indija,   a   u   Evropi   Rumunija,   a   naročito   Poljska,   Italija   i 

Jugoslavija.

           U poslednjih 15-20 godina u našoj zemlji je smanjena   površina pod konopljom, zbog  

povećane proizvodnje sintetičkih vlakana i jevtinih grubih biljnih vlakana (juta, kenafa, sisal). 

Najveće površine pod konopljom u Jugoslaviji bile su 100.000 ha (1949 godine), da bi se kasnije 

stalno smanjivale na 47.000-39.000 ha (1963-1967. godine). U našoj zemlji konoplja se najviše 

gaji u Vojvodini (65,75 %), zatim u Slavoniji, Semberiji, i okolini Leskovca i Vranja.

           Prosečan prinos vlakna u svetu je nizak i iznosi 631 kg/ha. Više prinose imaju evropske 

zemlje (1.103 kg/ha), a u našoj zemlji je iznad 1.000 kg/ha. Prosečan prinos suve stabiljke u 

našoj zemlji se kreće izmedju 5.000-6.000 kg/ha.

           Do 1969. godine vlakno konoplje i preradjevine od vlakna bili su izvozni artikli iz naše 

zemlje.   Od   1969.   godine   potrošnja   vlakna   je   veća   od   proizodnje,   pa   se   vlakno   uvozi   radi 

podmirenja domaće preradjivačke industrije.