Produkcijski menadzment

1. UVOD
U ovom radu ćemo se pozabaviti temom produkcijskog menadžmenta. Nakon početnih objašnjenja osnovnih pojmova, menadžmenta i produkcije, daćemo prikaz onoga što su neki uvaženi analitičari dali u objašnjavanju pojmova kulturne politike sa osvrtom na situaciju u zemljama našeg regiona; nadalje, obradićemo temu menadžmenta u kulturi sa primerom menadžmenta u pozorištu i dalje s tim u vezi ćemo pokušati da objasnimo na koje sve načine se finansiraju kulturni projekti. Konačno ćemo izneti stavove o tome koji su to kvaliteti dobrog produkcijskog menadžera kako bismo istakli neophodnost njihovog dobrog obrazovanja s obzirom da od sposobnosti i kompetentnosti menadžera zavisi realizacija mnogih umetničkih i kulturnih projekata i ideja.
2. OSNOVNI POJMOVI: MENADŽMENT I PRODUKCIJA
Jedna od najobuhvatnijih definicija pojma i prakse menadžmenta jeste ona koju daje Prof.dr. Aziz Šunje. Autor pojam menažmenta određuje kao „sve poslovne aktivnosti (menadžerske funkcije) koje obavljaju menadžeri, u okviru odgovarajućeg poslovno-organizacijskog oblika (organizacije), angažujući potrebne resurse, uz težnju da se osigura odgovarajući balans između efektivnosti i efikasnosti u kratkom i dugom roku“.  Iz navedene definicije se može zaključiti da su menadžeri nosioci procesa menadžmenta. Menadžeri su odgovorni za rad drugih i usmeravaju rad drugih. To su one osobe koje imaju potrebnu moć i ugled u odnosu na ciljanu grupu ljudi čijim radom upravljaju. Temeljni razlog zašto je menadžment tako važan u današnjem vremenu brzih društvenih i tržišnih promena i kretanja je taj što se menadžment bavi ljudima. Zadatak mu je da osposobi ljudske resurse za timski rad. Takođe, menadžment potiče i podržava vlastite snage, a eliminiše vlastite slabosti.
Menadžment obuhvata niz međupovezanih funkcija, kao što su: planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola, a koje su relevantne za uspostavljanje i egzistiranje efikasnih, efektivnih i pouzdanih procesa.
Planiranje, kao polazna (prva) menadžerska funkcija, podrazumeva određivanje ciljeva i standarda učinka. Nakon procesa analize stvarnog stanja sa svim okvirnim uslovima formulišu se odredbe za planiranje. U tim odredbama su sadržani, kao dugoročni, strategijski, tako i operativni i merljivi ciljevi.
Menadžerska funkcija organizovanja podrazumeva stvaranje područja i okvira nadležnosti i zadataka. Organizovanjem se treba odrediti šta je čiji posao i do kada se on treba obaviti. Takođe, treba da se definišu i profili mesta i stručne kompetencije, saradnici koje treba postaviti, ili uvesti u posao, a potrebna su i odgovarajuća uputstva za ovašćenja. Planiranje ljudskih resursa je nužno, a tu se ubraja i utvrđivanje kvalifikacija, te kao rezultat toga se javlja i potreba za dodatnim obrazovanjem (bilo formalnim bilo neformalnim).
Za upravljanje su potrebni primereni alati, instrumenti i stilovi upravljanja. U tom segmentu posebnu ulogu i mesto ima odgovornost uprave preduzeća. Koji stil upravljanja se potencira u preduzeću koje se bavi produkcijom određenog umetničkog ili medijskog sadržaja? Da li taj stil odgovara kulturi preduzeća? Da li se ljudski resursi mogu dovoljno motivisati? Kako i na koji način teče komunikacija u preduzeću?