Број такмичења је данас видно повећан што је довело до
смањења времена потребног за припрему фудбалера који морају
испунити изразито високе стандарде садашњег начина фудбалске
игре. Управо повећан број такмичења, комплексан и савремен начин
игре захтевају висок ниво развијености моторичких способности код
свих фудбалера. Трајање игре и број такмичења захтева од играча
висок ниво аеробних и анаеробних капацитета.

Савременост фудбала не одређује само игра, већ између
осталог, и савременост тренажне технологије. У тај сегмент спада
начин кондиционе припреме фудбалера и екипа. Кондициону
припрему тренери различито схватају и дефинишу. Данас је
прихваћено схватање да је она основ свих успеха у фудбалским
такмичењима и дефинише се као успостављање, развој,
обнављање и одржавање моторичких способности у складу са
захтевима фудбалских утакмица, могућностима фудбалера,
материјалним условима и постављеним циљевима. На тим
поставкама изграђен је савремен приступ и развијена нова
тренажна технологија у чијој основи лежи индивидуализација
тренинга и савремено управљање тренажним ефектима и
променама, чији су продукти краће време тренинга и бољи
резултати. Код нас, још увек, кондициона припрема у фудбалу тече
по класичном рецептивном концепту који не познаје
инивидуализацију тренинга а чврсто се држи давно дефинисаног
приступа када је у питању периодизација, уз енормно и непотребно
трошење времена на тренинге. Такав приступ није у стању да
омогући нашим фудбалерима да буду снажнији,
бржи, издржљивији од иностраних противника. Једна од последица
тога је да немогу да подрже све тактичке замисли тренера. Друга
последица таквог стања је да наши фудбалски клубови и
репрезентације на међународној сцени постижу слабије резултате
него што би требало, с обзиром на то да је потенцијал наших
фудбалера велики. Из тог разлога, у овом раду, кроз индивидуално
програмирање аеробних и анаеробних тренинга и законе на којима
се савремено програмирање заснива, указаће се на могућности
примене савремене тренажне технологије у фудбалу, што би уједно
био и основни циљ овог рада.

2. ИЗДРЖЉИВОСТ

Издржљивост у фудбалу је комплексна способност и врло ју је
тешко изолирати да бисмо је могли проматрати саму за себе. Било
који садржај тренинга изводили, последично утичемо и на
издржљивост у већој или мањој мери. Стога је немогуће планирати
фудбалски тренинг, а да његов садржај не утиче и на неку од
компонената издржљивости.

Питања која сваки тренер себи поставља су следећа:

– У којој је мери оптерећење тренингом, хоће ли довести до
значајне адаптације?
– У коликој мери тренер може контролисати различите надражаје из
других подручја – технике, тактике, тренинга снаге – у оптималном
развоју издржљивости?

     Сваки тренер за себе ствара засебан систем  и методику развоја
издржљивости. У врхунском ногомету готово да и не постоје два
идентична начина тренирања издржљивости. Постоји много
елемената ногометног тренинга, свакаквих  комбинација тих
елемената има и другачији утицај  на развој издржљивости.

Углавном, тренери се руководе знанственим поставкама, које
представљају теоријско оруђе помоћу којега тренер развија
издржљивост својих спортиста, што за последицу има побољшање
спортске изведбе.

У овом раду бит ће приказана једна од концепција развоја
издржљивости.