Savremeni modaliteti suprostavljanja terorizmu

UVOD

Savremeni terorizam kao jedan od vidova političkog nasilja postao je najznačajniji izazov kako za državu i njene organe zaštite, tako i za Ujedinjene nacije. Terorističke aktivnosti su u XX veku bile enigma i veliki problem za međunarodni sistem bezbednosti, ali će biti još veći problem u XXI veku pa je svaki pomak u iznalaženju metoda i sadržaja terorizma značajan napredak ka stvaranju pretpostavki za uspešno suprotstavljanje tom vidu nasilja.
Znači, neophodna je intenzivna priprema država kroz komplementarnost teorije i prakse u prepoznavanju i suprotstavljanju sve opasnijem nasilju. Proučavanjem ove vrstu nasilja dolazi se do spoznaje da je terorizma bio problem XX veka, da su se iz različitih razloga pothranjivali individualizacija čoveka i njegova otuđenost, nacionalni sukobi, tenzije, zloupotrebe vlasti i nefunkcionisanje pravnih država.
Politički stav da cilj opravdava sredstvo obležio je celokupnu istoriju, sa užasnim posledicama za čovečanstvo. Nažalost, od svog postanka do danas, taj princip nije nestao, u suštini se nije promenio, samo su se menjale forme i modaliteti njegovog ispoljavanja.
1. POJAM TERORIZMA

Da bi se što bolje shvatilo od kada i zašto nastaje terorizam neophodno je početi od pojma teror. Pod pojmom teror – od francuske reči terreur – sejanje straha,u političkoms mislu podrazumeva se akcija nasilja koja se preduzima u političke svrhe radi zastrašivanja i slamanja otpora onoga prema kome se vrši.
Teror značis trah, užas, vladavinu zastrašivanja, strahovladu, političko nasilje. Teror predstavlja čvrsto organizovanu vlast koja strah pretvara u nerazdvojni deo svakodnevnog bitisanja najširih slojeva građana.
Terorizam kao pojava ili akt ima mnogo skromnije mogućnosti od institucionalizovanog terora. On nema toliki obim i nema sistematičnost kojaj je imanentna teroru. Terorizam ima manji obuhvat, usmeren je prema pojedincu ili užem krugu ljudi i sračunat je tako da minimalnim ciljevima postigne krupne političke efekte.
Reč terorizam u današnjem značenju koristi se od pada velikog vođe francuske revolucije Robespjera 1794. godine.
Terorizam je akt fizičkog nasilja, čiji je predmet izabran tako da izaziva jake psihičke reakcije, u prvom redu strah, kod šireg kruga ljudi u nadi da će one pomoći da se održi ili promeni ponašanje koje je važno za postizanje političkog cilja, ako takav akt nije opravdan opštim interesima koji su određeni nezavisno od njega i ako nije izvršen po pravilima koja se uobičajeno primenjuju na društvene vidove vršenja vlasti. U najširem političkom smislu, terorizam je naziv za metod političke borbe za koji je karakteritična sistematska upotreba nasilja radi zastrašivanja protivnika i slamanja njegovog otpora.
Terorizam je planski akt nasilja koji preduzimaju određene društvene grupe s ciljem očuvanja ili osvajanja vlasti,odnosno terorizam se s pravom naziva samo onaj teror koji u svom biću sadrži socijalno – psihološku, odnosno političku komponentu.
Terorističkog akta nema bez:
upotrebe fizičkog nasilja,
politiĉkog karaktera aktivnosti,
izazivanje straha i dr ugih psihičkih reakcija,
očekivanih efekata i reakcije,
ciljnog, planiranog i organizovanog delovanja.