Правни факултет
Универзитета у Источном Сарајеву
СЕРИЈСКЕ УБИЦЕ
Семинарски рад из Криминологије
Ментор: проф. др Миленко Крећа
Студент: Велимир Митровић
Број индекса: 220/09
БИЈЕЉИНА
2012
САДРЖАЈ
1. Увод.................................................................................................................................4
2. Психолошки профили серијских убица.......................................................................5
2.1. Врсте серијских убица..........................................................................................6
3. Мотивација.....................................................................................................................7
4. Психопатија и серијске убице......................................................................................9
5. Америка, земља серијских убица?!...........................................................................10
6. Најпознатије серијске убице.......................................................................................12
7. Закључак.......................................................................................................................15
8. Литература....................................................................................................................16
2
1. УВОД
„
Човјек није рођен да рјешава проблеме
свијета, већ треба да тражи гдје проблем
започиње, па онда да остане у граници
појмовног
.“
Гете Екерману
Хомицид
, -ида
лат
. (хомо – човјек + оццидере – убити) убиство човјека;
Хомицидиум цулпосум
(чит. Кулпозум) – намјерно, хотимично убиство;
Хомицидиум долосум
(чит. Долозум) – убиство на лукав, подао начин;
Хомицида
– убица човјека, човјекоубица;
Хомицидоманија
лат.-грч.
(хомо – човјек + оццидере – убити + исп.манија) лудило
које се испољава у страсти за убијањем људи;
Хомицидан, -ана – човјек који болује од страсти да убија људе.
1
Серијски убица је тип делинквента кога је тешко одредити јединственом
дефиницијом, због индивидуалних разлика самих убица, извршених кривичних
дијела као и због различитости критеријума ауторских приступа. Према неким
статистикама и дефиницијама серијски убица је:
у 8% мушкарац, 85% бијелац у 20-тим и 30-тим годинама живота;
Просјек година када убија прву жртву је око 28.5 год.;
62% нападају потпуно непознате особе, а осталих 22% убија бар једну
непознату особу;
71% оперирају на тачно одређеној локацији и ријетко се одлучују путовати
негдје да би убили;
према ФБИ, да би се убица сматрао серијским, прво се морају десити три
раздвојена убиства која морају бити раздвојена „периодом хлађења“
(
цоолинг офф
), а тај период може бити од неколико дана до неколико
година. Такође мора имати специфичну методу убијања.
2
2. ПСИХОЛОШКИ ПРОФИЛ СЕРИЈСКОГ УБИЦЕ
1
Братољуб Клаић,
Рјечник страних ријечи
, Загреб 1988, стр.552
2
http://www.slutilo.net/index.php?topic=422.0
4
Серијска убиства у себи имају доминацију, контролу и моћну фигуру.
Убице имају моћ над животом и смрти и себе доживљавају богом. У својим
фантазијама и у чину убиства постају богови. Ово је вјероватно једина моћ коју су
икада имали, те је настоје кроз наредна убиства одржати. Једном кад убица осјети
укус моћи вјероватно је да ће наставити са убијањем, јер је то први пут да се осјећа
добро у себи, добро и моћно. С првим убиством дође осјећај страха, одвратности и
сажаљења, Као што је то психолозима рекао Тед Бунди
3
, али истовремено је и као
дрога.
Неке се убице врате на мјесто злочина или узму трофеј, нпр. накит или
дијелове тијела, или сниме дјело како би касније могли проживјети изнова осјећај
моћи. Многи су изјавили да су након неколико убистава пали у руке ђаволу, што је
контрадикторно првобитном осјећају да су Бог. С временом се нађу у положају као
да више намају другачијег избора. Примјећено је да је много серијских убица
покушало потржити помоћ кад су открили да губе контролу у одлучивању хоће ли
убити или поштедити некоме живот. С једне стране желе зауставити себе и своје
поступке, а с друге стране имају потребу вратити контролу да би избјегли
откривање.
Готово је немогуће препознати серијског убицу. Већина су прилично
нормална у свакодневном животу и заправо само неколико одудара својим
понашањем од друштва. Многи су рекли да лако заварају околину посебно
психијатре којима обично кажу оно што желе чути. Не постоји сигуран начин на
који би се одредио потенцијални манијакални убица. Међутим, проучавајући
раније случајеве може се саставити попис главних особина који су слични у
серијским уствима, а који могу бити корисни у наредним случајевима. ФБИ има
своју чисту која није доступна, а ово је мишљење
Евана Сyцамниаса
:
социјална повученост
абнормална зависност о мајци или нагрижен однос са родитељима
3
Озлоглашени
амерички вишеструки убица
5
