Sigurnost intranet mreže Republičkog Zavoda za statistiku

2.UVOD

U svetu savremenog poslovanja u kojem je nemoguće zamisliti obavljanje osnovnih operacija bez podrške ili upotrebe savremenih komunikacionih sredstava jasno je koliko su informaciono komunikacione tehnologije bitne za jedno preduzeće.Smatra se kako je danas za svaku firmu vrlo važno da poseduje sopstveni intranet. Na taj se način se uveliko može olakšati kako poslovanje unutar firme tako i konkurentska prednost preduzeća na tržištu. Primena informacione i komunikacione tehnologije znatno ubrzava razmenu znanja unutar organizacije. Da bi u tome uspeli, menadžment organizacije mora izgraditi povoljne organizacijske preduslove u kojima će se negovati inovacijski procesi i promocija novih ideja zaposlenih, a tehnološka osnova koja to omogućuje je sistem za upravljanje znanjem tj. intranet. Intranet omogućava zaposlenima sigurnu razmanu informacija unutar firme, koristi se kao značajno sredstvo kako u vertikalnoj, tako i u horizontalnoj poslovnoj komunikaciji. Glavni izazov sa kojim se susreću današnji sistem administratori jeste pitanje bezbednosti kako podataka na serverima tako i međusobne komunikacije entiteta u LAN i intranet mrežama.Svako preduzeće koje želi da ide u koraku s razvojem tehnike i tehnologije i koje želi da bude konkurentno na tržištu, svakako bi trebalo da koristi intranet.
Diplomski rad obuhvata dva dela, prvi deo daje osnovne informacije o RZS-u, predstavljena je lična karta preduzeće, kratak istorijat, organizacija sektora u preduzeću. Stavljena je i napomena o uslugama koje Republičko zavod za statistiku pruža kao i proceduru koju je portrebno ispuniti da bi se došlo do potrebnih informacija.
Drugi deo rada obrađuje samu temu diplomskog rada. U tom delu je opisan način zaštite intranet mreže RZS-a. Opisane su osnovne karatkeristike intranet mreže kao i paralelni prikaz, odnosno poređenje sa internet mrežom. Svakako da je stavljen naglasak na metode zaštite i načine njihovog funkcionisanja, a posebno na metode koje su najkarakterističnije u svetu zaštite intranet mreža, pa se shodno tome koriste i u RZS. Sama završnica rada karakteriše prikaz svih prednosti koje korišćenje intranet mreža pruža jednoj firmi kao i navođenje par nedostatak koju karakteriše pomenuti tip mreže.

3. ISTORIJAT

Začetak statistike u Srbiji započinje 1862. godine aktom kojim je ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezano da vodi statističke poslove. Sam akt je doneo knez Mihajlo Obrenović. Ova godina se uzima kao početak državne statistike, iako je istorija zabeležila da su se na ovim prostorima i ranije vršila prebrojavanja obveznika plaćanja poreza, popisivanje stoke (1824. godine) i redovni popisi stanovništva (od 1834. godine, kao i od 1843. godine). Statistički poslovi su se, pre osnivanja državne statistike, odvijali i kroz učešće predstavnika Srbije na međunarodnim kongresima statističara u Hagu 1859, Berlinu 1863. i Firenci 1867. godine. U narednom periodu, godine 1881. donet je Zakon o ustrojstvu statistike, a od 1882. godine statistika prelazi u nadležnost Ministarstva narodne privrede. Državna statistika Srbije je član Međunarodnog statističkog instituta od osnivanja ove značajne institucije, odnosno od 1885. godine. Direkcija državne statistike osniva se 1919. godine pri Ministarstvu socijalne politike Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali posebna kancelarija statistike Srbije ne postoji sve do 1945. godine. U periodu od 1945. do 2006. godine, Zavod je u pogledu obaveze sprovođenja jedinstvenih programa i metodologija bio podređen Saveznom zavodu za statistiku, s tim da je imao samostalnost u finansijskim, kadrovskim i drugim pitanjima. Zavod je organizovan tako da, pored glavnog sedišta u Beogradu, ima i 14 područnih odeljenja nadležnih za sprovođenje istraživanja na terenu.
4. REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU DANAS

Republički zavod za statistiku je posebna stručna organizacija u sistemu državne uprave u Republici Srbiji koja obavlja stručne poslove koji se odnose na: donošenje programa, organizaciju i sprovođenje statističkih istraživanja, odnosno izradu metodologije, prikupljanje, obradu, statističku analizu i objavljivanje statističkih podataka; pripremu i donošenje jedinstvenih statističkih standarda; razvoj, održavanje i korišćenje republičkih administrativnih i statističkih registara….U sistemu zvanične statistike Republike Srbije, Zavod, prema odredbama zakona o zvaničnoj statistici obavlja sledeće aktivnosti:
1. kao glavni učesnik unutar sistema, Zavod obavlja poslove koji se odnose na: proizvodnju i diseminaciju nacionalnih računa; sprovođenje popisa; sprovođenje istraživanja o domaćinstvima; sprovođenje istraživanja koja se odnose na ekonomiju i poljoprivredu, kao i za uvođenje i vođenje statističkih registara, sa izuzetkom određenih istraživanja iz finansijskog sektora;
2. kao organizator i koordinator zvanične statistike, Zavod priprema petogodišnji statistički program i godišnje implementacione planove; izrađuje metodologiju za istraživanja koja sprovodi i postavlja standarde za celokupnu zvaničnu statistiku (klasifikacije, nomenklature, definicije, principe i drugo, ukoliko za pojedine oblasti nije drugačije određeno); donosi odluke o tome koji su rezultati zvanični i kakva se terminologija koristi prilikom objavljivanja tih rezultata; postavlja implementacione standarde za sve odgovorne proizvođače zvanične statistike polazeći od osnovnih načela i sarađuje sa odgovornim proizvođačima prilikom implementacije njihovih podataka; sarađuje sa drugim odgovornim proizvođačima statističkih podataka u vezi sa statističkim istraživanjima koja oni sprovode i odobrava metodologije uzoraka; postavlja i održava baze podataka koji su rezultat rada zvanične statistike (osim baze podataka Narodne banke Srbije); izrađuje statističke godišnjake koji sadrže podatke o svim predmetnim oblastima; korisnicima pruža savete i daje uputstva u vezi sa raspoloživošću rezultata u celokupnom statističkom sistemu; dostavlja zvanične statističke rezultate Republike Srbije međunarodnim organizacijama; učestvuje u međunarodnim statističkim aktivnostima; učestvuje u obrazovanju i obuci kadrova u oblasti statistike, kako u zemlji tako i u inostranstvu; realizuje aktivnosti na osnovu donacija iz inostranstva namenjenih poboljšanju procesa proizvodnje podataka i kapaciteta sistema zvanične statistike i, shodno svojim mogućnostima, učestvuje u pružanju stručne pomoći zvaničnim statistikama drugih zemalja;