ŠIRENjE ZNANjA IZ OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE U ŠKOLSTVU – EKOLOŠKO OBRAZOVANjE

Naš savremeni život obeležen je tehničkim razvitkom. Celokupni život modernog čoveka zavisi od tehnike i tehnologije. Ono o čemu su naši preci mogli samo da sanjaju, sve to nam je dostupno.
Međutim, svi smo više nego svsni da moderni život nije isto što i kvalitetan, zdrav život. Imajući u vidu brzinu življenja koja sve više uzima maha i u našoj sredini, imajući u vidu da hrana koju jedemo čak i ako je odgajana i u našim baštama raste u više ne tako prirodnoj zemlji, i tretirana đubrivom i pesticidima – nije tako zdrava (a da ne računamo ono što dolazi sa velikih farmi i uzgajališta), da vazduh koji dišemo nije toliko čist – sve to doprinosi smanjenju kvaliteta života i životnih uslova čoveka. Naravno, doprinosi i zagađenju životne okoline. Stoga svaki čovek ponaosob ima odgovornost da vodi računa o tome kako utiče na svoju okolinu, kako živi svoj život i šta ostavlja u nasleđe svojim potomcima. Stoga se i pred sistemom vaspitanja i obrazovanja nalazi još jedna velika odgovornost, a samim tim i pred učiteljima, nastavnicima, profesorima – da nove mlade naraštaje vaspitaju i obrazuju tako da vode računa o sopstvenom životu i u smislu očuvanja životne okoline, za same sebe, za svoju porodicu i za budućnost.
Uloga ekološkog obrazovanja u zaštiti i unapređenju životne sredine ogromna je. Ekološko obrazovanje je danas sastavni dio vaspitno-obrazovnog procesa. Ekološko obrazovanje je relativno skoro postalo deo naše nastave. Izučava se, zavisno od uzrasta, kao zaseban predmet ili nastavni sadržaj u okviru aktivnosti u predškolskim ustanovama, ili predmetima poznavanje prirode i/ili društva, odnosno biologije, hemije, geografije i fizike, odnosno stručnim predmetima u srednjim školama.
Status predmeta u srednjim školama kroz koje se izučavaju ekološki sadržaji zavisi prvenstveno od zanimanja za koje se učenici školuju na njima. Gimnazija spada u grupu opšte obrazovnih srednjih škola, tako da se u njima ekologija kao poseban nastavni predmet ne pojavljuje, ali su ekološki sadržaji zastupljeni kroz nastavne predmete prirodnih nauka: hemije, biologije, fizike, geografije i po prirodi predmeta i predmetu svojih proučavanja na direktan ili indirektan način su veoma vezani za ekološke sadržaje. Nastavni programi predmeta prirodnih nauka u ovoj vrsti škola dobra su osnova za nastavak školovanja na visokoškolskim ustanovama. Srednje stručne škole u našem srednjoškolskom obrazovanju pokrivaju veliki broj područja rada, u svim područjima rada izučavaju se sadržaji iz ekologije. Zastupljenost ekoloških sadržaja u nastavnim planovima i programima zavisi od toga koji obrazovni profil je u pitanju i kolika je njegova bliskost sa prirodnim naukama i ekologijom.

POJAM EKOLOGIJE I NjEN ZNAČAJ
Ime ekologija potiče od grčkih reči oikos – dom, i logos – nauka, izučavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemački biolog Ernst Hekel 1866. godineU laičkoj javnosti se ovaj termin često koristi kao sinonim za pojam zaštite okoline, ali on nije samo to.
„Predmet proučavanja ekologije je odnos živih bića prema životnoj sredini, njihov međusobni odnos u životnoj sredini i uticaj životne sredine na njih.”
U suštini, ekologija je naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Ekologija je prirodna i interdisciplinarna nauka, koja gradi svoje temelje biologiji, geografiji, geologiji, fizici, hemiji i matematici. U zadnje vreme informatika igra veliku ulogu u sintezi i sabiranju ekoloških podataka Ekologija pokušava da pronađe odgovor i rešenje brojnim problemima okoline koj nas sve više okružuju. Nažalost, mnogi problemi današnjice su ljudskog porekla. Dakle, ekologija se suočava sa problemima u okolini. Odgovori nisu uvek evidentni ni jednostavni.