Šizofrenija

Mladost ja razdoblje života u kome dolazi do prolaznih nazadovanja, neminovnih sukoba sa sobom i svetom oko sebe, nesklada između razuma i osećanja, zbrke u poistovećivanju i stvaranju identiteta, prolaznih otuđenja od sebe, otuđenja od stvari i razgradnji neurofizioloških i psihičkih sklopova i funkcija koje se moraju razlikovati od psihičkih i predpsihotičnih pojava. I pored ovako burnih promena mladalačko doba ne treba shvatati kao patogenetski činilac nego samo kao razdoblje života u kome su plastičnost i spremnost za izgradnju povišeni.  Nepovoljna iskustva (stres,povrede,posebne okolnosti) lakše izazivaju prolazne ili trajne razgradnje. Predpsihotični,odnosno psihotični simptomi predstavljaju poslednji pokušaj da se obnovi ili spreči konačni raspad i psihička smrt i obnovi psihička ravnoteža koliko je to moguće. Psihoza u maldosti je pokazatelj slabosti neurofizioloških i psihičkoh sklopova i funkcija, u prvom redu odbrana da se preinače čulni odgovori na draži i stres nesvesne detinjaste želje i objektni odnosi, sukobi i prvobitne odbrane i preuzme identitet odraslih sa svim njegovim sastavnim delovima ( telesnim, polnim, osećajinim, saznajnim, moralnim i društvenim).

Način ispoljavanja, uzroci, početak, tok i ishod psihoza u mladosti različiti su kod pojedinih omladinaca i u različitim dobima života. Psihoze počinju naglo sa burnim simptomima straha, depresije, smetenosti, depersonalizacojom, smetnajma identiteta, ređe sa grubljim poremećajima mišljenja i opažanja, pa i sumanutim mislima. Ovo može biti uvod u šizofraniju ali i nezavosno od nje, povezano sa upotrebom droge, alkohola, stresom,  može biti histeričnog ili drugog porekla.