овом   или   оном   облику,   религија   се   јавља   у   свим   познатим   људским   друштвима.
Најранија  друштва,  о  чијем постојању  сведоче  само  археолошки остаци,  показују
јасне   трагове   религијских   симбола   и   обреда.   Религија   игра   централну   улогу   у
друштву, утичући на то како појмимо окружење у којем живимо и како на њега
реагујемо.

„Религија је опијум за народ“

– Карл Макрс

Понекад се чини да су религија и наука у завади једна с другом, међутим

религија   и   наука   мешају   се   на   чудне   и   занимљиве   начине   Проучавање   религије
представља   изазован   подухват   који   намеће   сасвим   посебну   врсту   захтева
социолошкој имагинацији. У анализи религијске праксе морамо да разумемо значење
великог   броја   различитих   веровања   и   ритуала   које   налазимо   у   разним   људским
културама. „

Религија је само илузорно сунце које се окреће око човека све дотле

док се он не окреће око себе самога“-

Карл Маркс

Морамо да покажемо разумевање за идеале који надахњују дубока убеђења

верника, а да их истовремено видимо на избалансиран начин. Морамо да се ухватимо
у коштац са идејама које траже оно што је вечито, а да при том препознамо и то да се
верске групе такође баве и сасвим овоземаљским циљвима, као што су стицање
новца. Такође требамо да препознамо шароликост верских уверења и начина
понашања, али и да продремо у саму природу религије као опште појаве.

1.1 Дефинисање религије

Разноликост верских уверења и организација је толико огромна да су науници

на великим мукама када хоће да дају једну опшстеприхватљиву дефиницију религије.
Већина људи на Западу религију поистовећује са хришћанством- веровањем у једно
врховно биће које нам заповеда да се на овој земљи понашамо на моралан начин и
које нам обећава загробни живот. Али ми ни у ком случају не можемо целокупну
религију дефинисати на тај начин. Та веровања, као и многи други аспекти
хришћанства, не постоје у већини светских религија.

„Религија је уздах уцвиљена

бића, душа света без срца, као и дух и прилика без духа.

– Карл Маркс

1.2 Шта религија није

РЕЛИГИЈА

Прво

религију не треба поистовећивати са

монотеизмом

(веровањем у једног

Бога). У већини религија постоји више божанства.

Друго

религију не треба поистовећивати са

моралним прописима

по којима

се управљају верници- попут Десет заповести, за које се каже да их је Мојсије
примио од Бога.

Треће

религија не мора увек да се бави

објашњавањем

настанка света оваквог

какав јесте. У хришћанству, мит о Адаму и Еви настоји да објасни како је дошло до
тога да човек постоји

Четврто,

религија се не може поистовећивати са

натприродним

, у оном

смислу у којем је нужно укучено веровање у постојање неког универзума „ван света
чула“

1.3 Шта религија јесте

Карактеристике које су уистину заједничке свим религијама јесу следеће: све

религије баратају низом симбола који изазивају осећање поштовања и
страхопоштовања, и све религије имају ритуале или церемоније (као што је на
пример богослужење у цркви) у којима учествује заједница верника.

Религијиски ритуали веома су разнолики. Ритуални чинови могу се састојати

од молитве, појања, певања, једења одређених врста хране, или уздржавања од једења
одређених врста хране, од поста у одређене дане итд.

Постојање колективног обреда социолози обично сматрају једним од главних

чинилаца по којима се религија разлику од магије.  Магија подразумева утицање на
догађаје   уз   помоћ   напитака,   појања   или   ритуалних   поступака.   Најчешће   се   њоме
гбаве појединци, а не заједница верника. Људи често прибегавају магији када су у
невољи   или   опасности.   Међутим,   иако   су   магијски   обреди,   углавном,   нестали   из
модерних друштава, у опасним ситуацијама и даље је често сујеверје које укључује
радње сличне магијским.

Ентони Гиденс, Социологија 2007, Проф. Др Марко Бацковић стр 541-543

Слика преузета

http://bg.ac.rs/studije-blog/?p=404&lang=lat