Spoljnotrgovinsko poslovanje

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLACE

Seminarski rad

predmeta

SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

Tema: Spoljna trgovina i spoljnotrgovinski poslovi

Mentor: dr Marija Marčetić

student: Filip Marković 03/15 F/J

Jagodina, septembar 2018. godine

S A D R Ž A J

UVOD..............................................................................................................................................1

1.MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI I SPOLJNA TRGOVINA................................2-4

2.MERKANTILISTIČKO SHVATANJE SPOLJNE TRGOVINE............................................5-7

3.INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE........................................................7-9

4.ZAVISNOST ZEMLJE OD SPOLJNE TRGOVINE.............................................................9-11

5.NAČINI VREDNOVANJA U MEDJUNARODNIM TRŽIŠTIMA I ORGANIZACIONI
OBLICI, GDE I KAKO ZAKLJUČUJEMO SPOLJNOTRGOVINSKE POSLOVE.............11-18

5.1Pojam i podela.........................................................................................................11-18

6.ZAKLJUČAK.............................................................................................................................19

LITERATURA..............................................................................................................................20

1.MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI I SPOLJNA TRGOVINA

Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima i

spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. U osnovi toga stoje ekonomski

interesi država i njihova ekonomija. Iz međunarodnog ekonomskog okruženja dolaze brojni

uticaji koji su od naročitog značaja za privredni razvoj i tekuću ekonomsku stabilnost svake

zemlje.

Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje

pojedinačno učestvuju u njima.

1. Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta

2. Opadajući troškovi proizvodnje

3. Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje potreba.

Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi komparativne

prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa

kojima održava ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih

povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda, viši

stepen primene tehnike i tehnologije. U krajnjem to omogućava viši nivo produktivnosti rada i

doprinosi rastu dohotka.

Sve zemlje savremenog sveta, manje ili više ekonomski su upućene jedna na drugu, odnosno

stoje u međusobnoj ekonomskoj zavisnosti i uslovljenosti. Danas nema apsolutno autarhičnih

privreda koje bi same sebi bile dovoljne. Nijedna državna zajednica ne podmiruje svoje

materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo tih potreba podmiruje uvozom

materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene proizvodnje namenjen je zadovoljavanju

potreba u inostranstvu. Ako bi se upitali zašto je to tako, moramo pre svega ukazati na brojne

činioce koji konkretnije obrazlažu nužnost uspostavljanja i razvijanja ekonomskih odnosa sa

inostranstvom svake zemlje posebno.

Poznato je da su prirodna bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna bogatstva,

prirodni i klimatski uslovi-kao faktori proizvodnje, neravnomerno raspoređeni u svetu. Nijedna

V., Marinković (2008)

Spoljnotrgovinsko poslovanje,

Visoka strukovna škola za preduzetništvo, Beograd, str 25

zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u dovoljnim količinama i u odgovarajućem

kvalitetu svim tim uslovima. Postoje zemlje koje imaju velike izvore nafte, ali ne i dovoljno

pitke vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju električne energije, postoje zemlje koje

imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne i poljoprivrednih proizvoda i obrnuto,

klimatski uslovi diktiraju mogućnosti i strukturu poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu

potrošnje. Ako bi svaka zemlja pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim

prirodnim uslovima i iazvorima, onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo siromašna, ekonomski

vrlo neracionalna a proizvodnja mogih proizvoda nemoguća.

Međutim, zahvalujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu

prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje. Zemlje koje nemaju svoje izvore

nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe za njom, isto to čine zemlje koje nemaju

prirodnih bogatstava u gvožđu, obojenom metalima, mineralnim sirovinama i dr. Zahvaljujući

spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda poljoprivrednih proizvoda gotovo je ista u

svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih prirodnih i klimatskih razlika koje

opredeljuju mogućnosti proizvodnje pojedinih poljoprivrednih proizvoda u tim zemljama

pojedinčno. Tako, na primer, tropsko voće i povrće danas se gotovo podjednako nalazi na

tržištima poljoprivrednih proizvoda zemalja u kojima se ono gaji kao i zemljama gde ne postoje

prirodni uslovi za njihovu proizvodnju.

Međunarodni ekonomski odnosi i, posebno, spoljna trgovina dovode do ubrazanja naučnog i

tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i svakoj zemlji posebno. Inovacije u nauci,

tehnici, i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko-

tehnološkom napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u

svetu. Taj proces ima naročit značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i

naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Spoljna trgovina i uopšte

međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana

u novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih

potreba i na druge načine. Te njihove funkcije čine međunarodne ekonomske odnose veoma

značajnim faktorom tehničko-tehnološkog progresa u svetu .

Kako će se privreda jedne zemlje razvijati u velikoj meri zavisi od veličine njenog unutrašnjeg

tržišta. U zavisnosti od njega vrši se dimenzioniranje i strukturiranje domaće proizvodnje na

2.MERKANTILISTIČKO SHVATANJE SPOLJNE TRGOVINE

Praktična pitanja i probleme međunarodne trgovine i trgovinske politike prvi put su pokušali da

na teorijskoj osnovi izuče i obrade merkantilisti. Merkantilističke koncepcije su na snazi od

početka 16 do sredine 18. veka. To je istorijsko razdoblje stvaranja i uspona kolonijalnih sila,

otkrivanja i osvajanja novih teritorija u kome je izvršeno povezivanje svih delova sveta preko

međunarodne trgovine. Koncepcije merkantilista o spoljnoj trgovini nastale su u epohi prvobitne

akumulacije kapitala kada je vodeću ulogu imao trgovinski kapital.

Osnovni stavovi merkantilističke škole

jesu aktivan spoljnotrgovinski bilans, kao osnovni cilj

spoljnotrgovinske politike, i akumulacija plemenitih metala. Merkantilisti su smatrali da je izvor

i osnova društvenog bogatstva u nagomilavanju plemenitih metala. Bogatstvo je isključivo

imovina u novcu, zlatu , srebru. Ako zemlja nema sopstvene rudnike zlata i srebra, onda je jedini

način, ako se isključi porobljavanje i pljačkanje druginh nacija, po mišljenju merkantilista, bio da

se dođe do novih količina metala aktivan saldo spoljnotrgovinskog bilansa, odnosno veći izvoz

od uvoza roba.

Direktan izvor bogatstva je razmena odnosno trgovina robom, dok je proizvodnja samo

preduslov za stvaranje bogatstva. Razmena robe je izvor profita, jer se roba prodaje skuplje nego

što se kupuje. Pri tome, merkantilisti ne smatraju svaku razmenu izvorom bogatstva, već samo

razmenu roba između država, dakle spoljnu trgovinu. Za razliku od unutrašnje trgovine, u kojoj

se novac premešta sa jednog mesta u zemlji na drugo, pri čemu jedan domaći subjekt dobija, a

drugi gubi, spoljna trgovina, uz uslov da izvoz bude veći od uvoza robe, povećava nacionalno

bogatstvo, jer dolazi do priliva plemenitih metala u zemlji.

Merkantilističko shvatanje spoljnotrgovinske politike prošlo je u svom razvoju kroz dve faze:rani

merkantilizam i razvijeni merkantilizam. U fazi ranog merkantilizma glavni stav merkantilista

svodio se na zahtev da svaki učesnik u spoljnoj trgovini ostvaruje pozitivan saldo u robnoj

razmeni sa inostranstvom. Pri tome se insistiralo na strogoj kontroli spoljnotrgovinskih tokova i

platnih transakcija, s ciljem da se ograniči odliv zlata i srebra u inostranstvo.

Merkantilizam je skup ideja o ekonomskoj politici koji je dominirao evropskim zemljama od šesnaestog do kraja

osamnaestog veka. Osnovna ideja merkantilizma je da se bogatstvo jedne zemlje zasniva na
količini novca (plementitih metala) u njenom posedu i da je stoga potrebno da država preduzme sve mere koje će
povećati njegov priliv u zemlju i smanjiti njegov odliv iz zemlje.