Sportski menadžment od 70’ih godina prošlog veka do danas

UVOD

Promene u društvu, ekonomiji, komunikacijama, I svim drugim sferama života,  podstaknute razvojem tehnologije, utiču na sport, bez obzira da li se radi o takmičarskom, rekreativnom ili zabavnom. Uporedo sa razvojem savremenog društva, kao prateća pojava tog procesa razvijaju se i dobijaju sve veći značaj raznovrsne delatnosti koje obuhvataju pojam sporta, a posebno profesionalnog sporta kao njegovog najvišeg dometa.
Sport predstavlja ljudsku delatnost nastalu iz potrebe čoveka za kretanjem, igrom, zabavom, nadmetanjem i telesnim vežbanjem i čije je osnovno obeležje takmičenje. On danas u savremenom društvu prožima sve oblasti ljudske delatnosti i aktivnosti i teško je povući oštru granicu između toga šta sport predstavlja a šta ne. Pojam profesionalnog sporta podrazumeva takmičenja i sve njihove aspekte, odbranih, visoko selektiranih pojedinaca, koji se nazivaju vrhunskim sportistima i koji se sportom bave kao svojom profesijom za šta dobijaju adekvatnu materijalnu nadoknadu u skladu sa svojim sportskim dostignućima.
Veličina i snagasportske industrijese ogledaju u tome što je početkom XXI veku SAD međudeset najrazvijenijih industrija sa procenjenom vrednošću od 213.000.000.000 $(veća je od autoindustrijedva puta, a od filmske industrije sedam puta), dok jeu poslednjih dvadeset godina porasla više od četiri puta, sa 50.000.000$ (1987) na današnju procenjenu vrednost.

KOMERCIJALIZACIJA SPORTA KAO PREDUSLOV NASTANKA I RAZVOJA SPORTSKOG MENADŽMENTA

U savremenom dobu sport više ne predstavlja samo zabavu kao što je termin sporta nekada i označavao, vec se pretvorio u profesiju koja kao i svaka druga želi da se izbori za svoj ugled i status. Odnosi unutar sporta se menjaju kao i sama društva, sportisti su tu sve više radi novca i sve manje zbog zabave, igre i ljubavi prema sportu dok ih društvo idalje idealizuje gradeći od njih društvene autoritete i simbole nacije.

Sport se ne može odvojeno posmatrati od savremenog civilizacijskog trenutka. Kako u svakodnevnom životu, tako su se i u savremenom sportu, u potpunosti promenili parametri vrednosti, pre svega njegovom maksimalnom komercijalizacijom. Sport je skoro u potpunosti prestao da bude zabava, a u najvećem broju slučajeva on je postao i ostaje sredstvo za rešavanje egzistencije pojedinca i njihove bliže i dalje familije. Od tog trenutka, koji nije od juče, sport počinje da odstupa od suštinskih svojstava igre. Sport prestaje da bude igra.

U protekle tri decenije, kao rezultat komercijalizacije, sport koji je imao dugačku nekomercijalnu istoriju, prešao je put od igre i razonode do ozbiljnog biznisa. Oko toga da li komercijalizacija više pomaže ili odmaže sportu mišljenja su veoma podeljena. Smatra se da je do naglog širenja komercijalizacije u sportu najviše doprinela interakcija sledećih faktora: težnja ka sportskom spektaklu, razvoj tehnologija, povećanje konkurencije, glad za rekordima i profesionalizacija menadžmenta (rukovodstva) u sportu.
Tvrdeći da komercijalizacija oduzima suštinu postojanja samog sporta, komercijalizacija sporta se i danas osuđuje kao neželjen proces. Sa jedne strane smatra se da je komercijalizacija sporta ohrabrila (opravdala) pojavu dopinga u sportu, nameštanje utakmica, kockanje i nasilje. Dok se sa druge strane na komercijalizaciju gleda kao na pokretačku snagu sporta