Stvari i podela stvari

Stvarno pravo u objektivno smislu je skup opštih pravnih normi koje regulišu subjektivna stvarna prava. Stvarno pravo u subjektivnom smisu je subjektivno pravo titulara koje se ogleda u pravoj vlasti na određenoj stvari. Suština subjektivnog stvarnog prava se ogleda u tome što za svoj neposredni objekat ima stvar, kao i da je to apsolutno pravo, odnosno da deluje prema svima (erga omnes). Kao apsolutno pravo, radi obezbeđenja tutulata stvarnog prava, odnosno njegove pravne vlasti nad određenom stvari, nameće se obaveza svim trećim licima da se pasivno ponašaju u odnosu na datu stvar.
Kako je objekat stvarnog prava stvar, ovaj rad će se baviti pitanjima kao što su: pojam stvari i bližim određivanjem šta prestavlja stvar u građanskopravnom smislu, koje stvari mogu biti predmet prava svojine ili nekog drugog stvarnog prava, podelom stvari u odnosu na različite kriterijume i specifičnosti u pravnim odnosima koje su vezane za date podele.

Opšti pojam stvari

Stvar (res) je u gradjansko pravnom smislu deo materijalne prirode kojiu se nalazi u ljudskoj vlasti i nad kojim postoji pravo svojine ili neko drugo pravo.
Stvar (res) je deo materijalne prirode koji služi zadovoljavanju ljudskih potreba pojedinaca povodom kojih mogu postojati gradjanska subjektivna prava. Stvar je apstraktni pojam koji se moze manifestovati u različitim oblicima, od olovke do slona, fabrike, železnice itd. Međutim, nisu sve stvari podobne da budu predmet ili objekt stvarnih prava. Postoje stvari na kojima nije moguće postojanje stvarnih prava jer ih čovek ne može posedovati, kao sto su vazduh, sunce, svetlost itd. Neke stvari to ne mogu biti po naredbi zakonodavca.
Prvi uslov koji mora biti ispunjen da bi se stvar tretirala kao objekt stvarnih prava, jeste da je deo materijalne prirode koji je potčinjen čovekovoj vlasti – ovo predstavlja fizički uslov. Stvari koje se ne mogu potčiniti ljudskoj vlasti ne mogu biti objekti u stvarnom pravu (svetlost, vazduh,sunce itd.). Drugi uslov koji mora biti ispunjen je pravne prirode. Stvari iz prirode mogu biti stvari u gradjnsko pravnom smislu samo ako na njima može postojati pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Prirodne nauke pod stvarima podrazumevaju samo delove neorganske prirode. Međutim, kao objekti stvarnih prava javljaju se i delovi organske materije npr.
delovi čovecijeg tela, životinje i sl. Delovi čovecijeg tela kao i čovekov leš, mogu biti objekti stvarnih prava samo pod određenim uslovima koji su određeni posebnim zakonom. Mogućnost ovih stvari da budu objekt stvarnih prava nametnula se u eri razvoja medicine i njenih dostignuća, transplantacije pojedinih čovekovih organa i delova tela radi presađivanja. U našem pravu, uzimanje i presadjivanje delova ljudskog tela uredjeno je posebnim zakonima. Uzimanje organa od davaoca moguće je samo po osnovu dobročinog pravnog posla zaključenog u pismenoj formi koji se moze opozvati do presađivanja i pod uslovom da se time davalac ne izlaže riziku gubitka ili narušavanja zdravlja. Leš je stvar koja može biti objekt raspolaganja takođe pod uslovima dobročinog pravnog posla – zavestanjem ili ako umrli to nije zabranio za života.