Sušenje drveta i papira

Drvo ima veoma kompleksu građu pa definisanje njegovih osobina kao i optimizacija procesa prerade drveta predstavljaju pravi izazov.
Slika 1. Poprečni presek stabla
Na poprečnom preseku stabla razlikujemo nekoliko zona: srž(pith), centralni deo stabla (heartwood) koji je nekada služio za protok hranljivih materija, ali više ne služi u te svrhe,središnji deo (sapwood) kroz koji protiču hranljive materije i koru (bark) koja se sastoji od izumrlih ćelija i ima ulogu da štiti drvo od spoljnog uticaji.
Mogu se uočiti i tzv. godišnji prstenovi ili godovi koji se sastoje od jedne svetle i jedne tamne linije. Svetla linija se stvara u prolećnom, odnosno letnjem, a tamnija u jesenjem odnsono zimskom periodu. Godovi mogu biti različite širine, a jednom formirani godovi se ne mogu menjati. Širina goda zavisi od spoljnih uticaja kao što su suša, količina hranljivih materija u zemljištu, sunčani periodi i sl. Njihovim brojanjem se može odrediti starost, ukoliko nisu postojali ulovi koji bi onemogućili širenje stabla kao što su dugotrajna suša ili napad insekata.
Karakteristike drveta koje treba definisati za potrebe industrijske prerade i procesa sušenja su njegove hemijske (sastav, sadržaj vlage…) i mehaničke karakteristike.
Hemijski sastav većina vrsta drveta je veoma sličan, glavni hemijski elementi od kojih se drvo sastoji su ugljenik, vodonik i kiseonik, kao što je prikazano u tabeli 1. Pored ovih elemenata mogu se naći azot,magnezijum, kalijum, kalcijum, natrijum i silicijum.