Teorije o životnoj sredini

1.UVOD

Čovek je vremenom toliko koristio bogatstva prirode da je otpočeo period degradacije sredine. Kako situacija postaje alarmantna, jer su prirodna bogatstva iscrpiva, javljaju se teorije i predlozi modela za izlazak iz ekološke krize.Teorije o  zaštiti životne sredine nastaju sa saznanjem da je degradacija životne sredine dostigla ogromne razmere.One se razlikuju kako po obuhvatu i širini, tako i po merama koje predlažu za rešavanje ekoloških problema. U zavisnosti od toga u kojoj je zemlji teorija nastala, dolazi do različitih zaključaka i predloga. Sve ove teorije donele  su korenite promene u mnogim pogledima.

2.Teorije o životnoj sredini

Sve teorije koje su se pojavile, dale su parcijalna rešenja za izlazak iz krizne situacije. Samo sintezom svih tih teorija može se sagledati celina problema. Početak teorijskih razmatranja potiče iz Velike Britanije iz druge polovine 18. veka, što je i razumljivo zbog njenog intenzivnog industrijskog razvoja.

 
2.1. Teorije bentamista i maltuzijasta

Prve teorije koje se javljaju u Velikoj Britaniji u drugoj polovini 18.veka jesu teorije bentamista i maltuzijasta.
Teorija bentamista (nosi naziv po Džeremi Bentamu).On se zalagao za poboljšanje higijenskih uslova u radničkim četvrtima koja su se u tom periodu burno razvijala u blizini industrijskih pogona, zbog čega mu se često zameralo da je glavni cilj njegove teorije bilo obezbeđivanje efikasnijih uslova rada. Ovo je bilo doba u kome je napisan roman Oliver Tvist koji najbolje opisuje uslove života i rada tog vremena.
Teorija maltuzijastva Ova teorija svoje gledište zasniva na problemu rasta ljudske populacije. I ranije je bilo autora koji su isticali neograničenost ljudskih kapaciteta za vlastitu reprodukciju, a ograničenost u proizvodnji sredstava za život. Ipak pomenute ideje su naročito našle odraza kod Maltusa (Malthus). On je u radu Essay on the Principle of Population (prvo izdanje 1798.) formulisao svoju teoriju stanovništva. Polazna tačka je večitost institucija njegovih dana, koje su prirodno date, npr. privatno vlasništvo.Maltus tvrdi da prvi i najvažniji uzrok bede nije u neposrednoj povezanosti sa oblikom vladavine ili distribucijom bogatstva. Po njemu sredstva za život rastu po aritmetičkoj progresiji, a stanovništvo po geometrijskoj.Da bi se porast stanovništva sveo na mogućnosti porasta sredstava za život deluju pozitivne i preventivne prepreke.
U drugim i u sledećim izdanjima Maltus je dalje razvio teoriju stanovništva, i istraživao ulogu stanovništva.Bazične proporcije koje Maltus nastoji da dokaže su sledeće: