Toksični aspekti pušenja

1. UVOD

Iako legalno prihvaćen u gotovo svim državama sveta duvan spada u jedan od najvećih otrova koje čovek svesno unosi u svoj organizam pritom ugrožavajući kako svoje zdravlje tako i zdravlje ljudi oko sebe. Veliki problem pušenja je i to što mladi sve ranije i ranije počinju sa konzumiranjem duvana, ne shvatajući njegove loše strane kao što je njegova štetnost po njihov organizam.

Svake godine oko 4 miliona ljudi izgubi život zbog pušenja, tj. svakih 8 sekundi po jedna osoba umre od neke bolesti izazvane dimom duvana, u kojem se nalazi preko 4 000 štetnih i 43 kancerogene materije koje izazivaju preko 40 vrsta različitih oboljenja od kojih je većina veoma teška i smrtonosna. Duvanski dim je pun kancerogenih agenasa, uključujući ugljen monoksid, katran.

Nikotin je visoko toksična droga i stvara zavisnost kao i heroin. Dakle, pušenje je bolest zavisnosti koja je široko socijalno prihvaćena. Mehanizam dejstva – razara enzim mono-aminooksidaze B (MAO) – koji eliminiše dopamin, a nagomilavanjem dopamina izaziva se kod pušača osećaj zadovoljstva.

Teško je prestati sa uzimanjem duvana kao što je teško prestati sa uzimanjem heroina. Čak jedna ili dve cigarete mogu izazvati povišenje krvnog pritiska, ubrzanje pulsa i smanjenu cirkulaciju krvi u organizmu. Katran u cigaretama izaziva plućni i rak grla i hronične grudne infekcije. Nefiltriran dim zapaljene cigarete je najštetniji deo.