Transport otpada i transportna vozila

UVOD
Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača nisu za dalje korišćenje i moraju se odbaciti.
Otpad u zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, može biti inertni, neopasan, opasan.
Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Republike Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu. On se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje, koga je pratila realna opasnost od iscrpljivanja nekih strateških resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu i progresivni rast ukupne količine svih vrsta čvrstog otpada. Ta dešavanja nije pratila odgovarajuća politika zaštite životne sredine.
Integralni sistem upravljanja otpadom predstavlja niz delatnosti i aktivnosti koje između ostalog podrazumevaju i transport otpada.
Transfer i transport otpada podrazumeva opremu i uređaje za pretovar otpada iz manjih vozila i posuda za sakupljanje otpada, u velike sabirne posude i njihov transport do lokacije za preradu ili konačno odlaganje.
Transfer i transport postaju neophodni kada zbog velikog rastojanja između lokacije nastajanja otpada i lokacije korišćenja ili trajnog odlaganja direktan transport vozilima za sakupljanje postaje ekonomski neprihvatljiv. Osnova postupaka pretovara i daljeg transporta je mesto za pretovar, koje zavisi od tipa pretovara, zahtevanog kapaciteta pretovara, raspoložive opreme i propisa o zaštiti životne sredine.
Otpad se može direktno pretovarati u veće sisteme za dalji transport, odlagati i po potrebi dalje transportovati ili se mogu kombinovati navedeni postupci. Za dalji transport otpada koriste se motorna vozila (kamioni), železnica, rečni i pomorski transport.

1. Zakonodavna i planska regulativa Republike Srbije u oblasti upravljanja otpadom

Pri upravljanju otpadom, konkretno trasportu otpada i transportnim vozilima mora se voditi računa o zakonima Republike Srbije, nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom – sa programom približavalja Evropskoj uniji kao i podzakonskim aktima.

1.1 Zakoni

ZAKON O UPRAVLjANjU OTPADOM (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010) ima 105 člana, sa izmenama i dopunama člana 23, 24, 25.
Ovim zakonom uređuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.
Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:
 Upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina;
 Prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
 Ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta;
 Razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;
 Sanaciju neuređenih odlagališta otpada;
 Praćenje stanja postojećih i novoformiranih odlagališta otpada;
 Razvijanje svesti o upravljanju otpadom
Upravljanje otpadom zasniva se na sledećim načelima:
1) Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu
2) Načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom