појављивање „модерних“ препрека у трчању, било је средином 19. века, када се трка одр-
жавала на дистанци од 91м са дрвеним препрекама. Записи о такмичењу у трчању преко
препона појављују се и у Енглеској, на Итон Колеџу. Том приликом, одржана је трка на 100
јарди са препонама (10 препона). Оне су биле направљене од дрвета и укопане у стазу, тако
да је потенцијално качење препоне резултирало озбиљним падовима и повре- дама такми-
чара. Техника преласка преко препона је била такозвано клизање (

sliding

). Дужина трке је

продужена на 110м 1888. године, а древене препреке су биле замењене лакшим препрекама
које су лако обаране приликом ударца о њих при претрчавању.

Трчање преко препона је на програму од почетка модерних Олимпијских игара у Атини

1896. године. Почетком 20. века, успоставља се техника преласка препона која почиње да
личи на модерну технику какву познајемо данас. Све до 1969. године (од 1926. године),
жене су се такмичиле на дистанци 80м препоне (од 1932. године су постојале и у програму
Олимпијских игара). Након 1969. године, та дистанца је проду- жена за 20м и од тада је
дужина трке преко препона за жене 100м. Ова промена је прихваћена на Олимпијским
играма 1972. године у Минхену.

Дисциплина 400м препоне је још увек релативно нова дисциплина. Наиме, први реко-

рди у трци на 110м препоне су забележени средином 19. века, док се у дисциплини 400м
препоне то десило тек 50 година касније.

Жене су у овој дисциплини почеле да наступају тек седамдесетих година 20. века, а нај-

бољи резултати бивају остварени почетком 21. века.

2.1. Развој светског рекорда

110м и 100м

Бележење првог светског рекорда у дисциплини 110м препоне за мушкарце, почиње

1912. године. Од 1932. до 1973. године, овом дисциплином доминирају такмичари Сједи-
њених Америчких Држава. Том приликом, резултати долазе на границу од 13s. Први који је
деоницу од 110м преко препона истрчао испод 13с (12,93с), био је Американац Реналдо
Немија (Реналдо Нехемиах) у Цириху 1981. године. Неколико година касније, још један
атлетичар САД-а обара светски рекорд, а 1993. године у Штутгарту, Колин Џексон (Colin
Jackson) поставља нови светски рекорд (12,91s) који је био актуелан пуних 11 година.
Најбољи резултат на свету данас је у власништву Ариеса Мерита (Aries Merritt) из САД-а.
Он је у Бриселу 2012. године трчао ову деоницу за 12,80s. Последњих неколико година,

Илија БАНИЋ, АТЛЕТИКА:

Трчање преко препона

- семинарски рад

влада мало затишје када су резултати у трчању преко препона у питању, па врло мали број
такмичара данас трчи ову деоницу испод 13s.

С обзиром да су се жене до 1969. године надметале у дисциплини 80м препоне, зва-

нични светски рекорди у дисциплини 100м препоне датирају од те године. Интересантно је
да су две атлетичарке носиоци првог званичног рекорда у овој дисциплини, јер су на истом
такмичењу (1969. године у Варшави) постигле идентично време (13,3s). У наредним годи-
нама, резултати падају далеко испод 13s, а средином осамдесетих година 20. века, најбоља у
овој дисциплини постаје Бугарка Јорданка Донкова (Yорданка Донкова). Нјен најбољи ре-
зултат у овој дисциплини (12,21s), из 1988. године, био је светски рекорд све до 2016. годи-
не, када на трон ступа Кендра Херисон (Кендра Харрисон) из Сједињених Америчких Држ-
ава, са резултатом 12,20s. Овај резултат је и даље актуелни светски рекорд у дисциплини
100м препоне.

400м

Трчање преко препона на 400м за мушкарце бележи званичне рекорде од 1912. године,

а прво остварење од 54  s  за ову деоницу је постигнуто 1920. године. Наредних деценија,
атлетичари   Сједињених   Америчких   Држава   су   имали   највише   светских   рекорда   у   овој
дисциплини.   Резултати   су   до   седамдесетих   година   20.   века   падали   испод   48  s,   а
најзаслужнији   за   то   је   легендарни   Едвин   Мозес   (

Edwin Moses

) који је 1976. године у

Монтреалу, ову деоницу истрчао за 47,64 s. Он је потом оборио неколико светских рекорда
за редом, након чега га је наследио сународник Кевин Јанг (

Kevin Young

) са резултатом 46,78

s из Барселоне 1992. године. Ово је и даље актуелни светски рекорд.

Ова такмичарска дисциплина у женској конкуренцији бележи званичне рекорде 1974.

године.   Седамдесетих   и   осамдесетих   година   20.   века   најбоље   су   биле   атлетичарке   Со-
вјетског Савеза, које су скраћивале време  ове деонице  на 53  s. Традицију су наставиле
Рускиње,   а   тренутни   светски   рекорд   у   овој   дисциплини   држи   управо   Рускиња,   Јулија
Печонкина (

Yuliya Pechonkina

), са резултатом 52,34 s оствареним 2003. године.

Иако су се 2016. године одржавале Олимпијске игре у Рио де Жанеиру,

Кендра Херисон је светски рекорд оборила у Лондону непосредно пре почетка
Игара, на којима, игром случаја, није ни учествовала. Наиме, конкуренција за
олимпијски тим Сједињених Америчких Држава у дисциплини 100м препоне је
изузетно велика, јер више десетина такмичарки има испуњену норму за Игре.
Из тог разлога се у олимпијској години организује изборно првенство Сједиње-
них Америчких Држава, где учествују све такмичарке са олимпијском нормом,
али само оне најбоље иду на Олимпијске игре. На жалост, те године Кендра Хе-
рисон није имала добар наступ на изборном првенству, те није ушла у тим за
Игре у Рију. Њу то није поко- лебало, па је недуго потом показала свој такмича-
рски квалитет, оборивши светски рекорд. Нјене сународнице су такође оправда-
ле одлазак на Олимпијске игре, јер су сва три места на подијуму у Рију, у
дисциплини 100м препоне, заузеле атлетичарке САД-а.

Илија БАНИЋ, АТЛЕТИКА:

Трчање преко препона

- семинарски рад

У трци 400м препоне, са друге стране, енергију у већој мери обезбеђују анаеробни лактатни
извори, а у мањој мери, енергију обезбећују и аеробни оксидативни механизми (аеробна
гликолиза).

Без обзира на разлике у дисциплинама трчања преко препона, деоница која се трчи

увек је подељена на 5 фаза:

Старт;

Стартно убрзање;

Прелазак преко препона;

Трчање између препона;

Улазак у циљ (финиш).

Даље ће бити анализиране појединачне фазе трчања преко препона у дисциплинама

100м и 110м, које су у великој мери исте или сличне као и у дисциплини 400м препоне.
Посебноће бити анализиране специфичности најдуже дисциплине трчања преко препона.

3.1. Старт

Старт у трчању преко препона на 100м и 110м започиње из положаја ниског старта, из

стартног блока. Старт се одвија готово идентично као и у трци на 100м без препона. Једина
разлика   огледа   се   у   нешто   нижем   подизању   кукова.   Код   „класичних“   спринтерских   трка,
усправљање   након   старта,   одвија   се   током   привих   20   до   30м.   Такмичари   у   дисциплинама
трчања преко препона, немају „луксуз“ дужег убрзавања, те до прве препоне, која се налази на
нешто више од 10м, морају бити усправљени. С тим у вези, они нижим подизањем кукова пре
старта, омогућавају себи да се након старта брзо усправе и буду спремни за напад на прву
препону.

3.2. Стартно убрзање

Стартно убрзање у тркама 100м и 110м препоне је слично, али и нешто захтевније од

спринтерских дисциплина без препона. У трци на 100м без препона, максимална брзина се
постиже готово на половини трке. У дисциплинама трчања преко препона, максимална брзина
трчања се постиже врло брзо, некад и до прве препоне. Такође, стартно убрзање је програ-
мирано да се увек са истим бројем корака дође до прве препоне. Одскок се изводи на тачно
одређеном месту, док се последњи корак пред препону скраћује. До прве препоне се најчешће
трчи у 7 тркачких корака, а процена стартног убрзања до прве препоне обавља се током
тренинга.

Треба знати и ово!

Дисциплине трчања преко препона су изузетно захтевне

дисциплине и захтевају висок ниво брзинске издржљивости, поготово
дисциплина 400м. Код мушкараца су након трке преко пре- пона на 400м
забележене вре-дности од 15 до 20ммол/л лактата, односно 8 до 12ммол/л
лактата након трке 110м препоне. То подразумева високу прилагођеност
организма на количину лактата и њихово брзо елиминисање.