tako   i   preduzeća   koje   posmatramo   u   okviru   ovog   rada.   Praćenje   troškova,   njihovog
nastajanja, razvoja, njihovo sistematizovanje i analiziranje po raznim kriterijumima u cilju
njihove racionalizacije doprinose svodjenju u potrebne okvire   i optimiziranju. Racionalno
poslovanje, njegov koncept i alati su način uklanjanja nepotrebnih aktivnosti u poslovnim
procesima   koji   dovode   do   smanjenja   troškova   poslovanja   i   davanja   veće   vrednosti
proizvodima ili uslugama za njihove korisnike.

Efektivno i efikasno sagledavanje troškova kroz adekvatnu prizmu omogućava

pravovremeno anticipiranje budućih kretanja mogućih alternativa poslovno – finansijskog
odlučivanja, tj. usvajanja optimalnih pravaca daljeg poslovanja preduzeća koji će omogućiti
njegov prosperitet.

Preduzeća danas deluju u nesigurnom poslovnom okruženju koje karakterišu nagle i

duboke   promene,   te   nesigurna   i   neizvesna   budućnost.   Konkurenti   se   danas   mnogo   bolje
poznaju, njihove metode i tehnike proizvodnje postaju sve više ujednačene.   Fleksibilnost,
inovativnost i kontinuirano usavršavanje poslovanja elementi su koji postaju sastavni deo
strateškog pristupa izgradnje konkurentske prednosti. Uspeh u takvom okruženju ostvaruju
samo ona preduzeća koja se brže i delotvornije  prilagodjavaju novim okolnostima na tržištu.
Napredak   u   tehnologiji,   transportu,   komunikacijama,   elektronici,   obradi   podataka,
telekomunikacijama i novim   materijalima omogućuju globalizaciju poslovanja. Usled tih
uticaja   proces     transformacije   klasičnih   oblika   preduzeća   neminovan   je   i   nezaustavljiv.
Savremeni organizacioni oblici preduzeća   u savremenom poslovanju postaju dominirajući
organizacioni oblik preduzeća. Ovakve organizacije, zamenjujući tradicionalne,  jedinstvene
organizacione forme omogućavaju menadžmentu preduzeća   racionalizaciju   troškova
poslovanja   i   efikasnije   iskorištenje   postojećih   kapaciteta,   pružajući   mu   tako   maksimalnu
fleksibilnost u odgovaranju na izazove tržišta.

Ekonomsku realnost devedesetih godina karakteriše ograničenost resursa za koju se

nadmeću   brojne   profitne   i   neprofitne   organizacije.   To   nadmetanje,   u   mahom   slobodnoj
tržišnoj utakmici karakteriše donošenje brojnih odluka kao što su : kako i koliko resursa treba
angažovati, po kojoj ceni, kad i za koje potrebe, kako najbolje iskoristiti postojeće resurse itd.
Verujući   da   posmatranje   –   praćenje   troškova   ima   izuzetno   veliku   ulogu   u   pronalaženju
odgovora na ova i slična pitanja, potrebno je  obratiti pažnju na kvalitet informacija koje treba
da   pomognu   menadžmentu   preduzeća   u   poboljšanju   efikasnosti   korišćenja   pribavljenih
resursa.

Procesi unutar preduzeća u svrhu stvaranja nove upotrebne vrednosti – proizvoda ili

usluga odvijaju se uz uzajamno delovanje osnovnih elemenata : radne snage, sredstava za rad
i materijala. Svaki od ovih elemenata na specifičan način učestvuje u stvaranju novog
upotrebnog kvaliteta. Tom prilikom gubi se njihov upotrebni kvalitet, čiji kvantitativni izraz
predstavljaju troškovi, tj. finansijski predstavljeno trošenje.

Kombinovanje elemenata proizvodnje podrazumeva odgovarajući kvalitativni,

kvantitativni   i   vremenski   sklad   koji   se   obezbjedjuje   uz   pomoć   funkcije   menadžmenta
preduzeća. Svaki od navedenih elemenata svojim upotrebnim svojstvima doprinosi odvijanju
proizvodnog   procesa   i   funkcionisanju   preduzeća,   pri   čemu   se   ne   može   vršiti   njihova
kvalitativna   supstitucija,   odnosno   ona   je   konstantna   dok   se   usavršavanjem   proizvodnih
postupaka i organizacijom mogu mjenjati i medjusobno supstituisati djelovi svake od tih
komponenti. Takodje, moguće su supstitucije izmedju pojedinih elemenata u kvantitativnom

pogledu, odnosno deo troškova jednog elementa može se supstituisati troškovima drugog
elementa proizvodnje u cilju racionalizacije ukupnog trošenja po jedinici rezultata
reprodukcije.

Kada se poslovanje odvija u uslovima smanjenog ili otežanog snabdevanja

sirovinama, energijom, informacijama, drugim vrstama materijala, kao i umanjene potražnje
za proizvodima ili uslugama, ili uz druge poteškoće koje opet uslovljavaju nemogućnost
iskorišćenja kapaciteta ili potpuno obustavljanje njegove eksploatacije dolazi do neracionalne
upotrebe kapitala uloženog na ovaj način. Ta neracionalnost se ogleda u nemogućnosti
reprodukovanja uloženih vrednosti u izgradnju kapaciteta.

Ukoliko u potpunosti izostane korišćenje ovih kapaciteta, može da dodje do gubitaka

kapitala uloženog u njegovo uspostavljanje. Ili ukoliko se proizvodni kapaciteti ne koriste u
potpunosti kapital koji je uložen u njegovu izgradnju će se reprodukovati nedovoljno. Obično
to uslovljava teškoće u ostvarivanju ekonomskih principa poslovanja, odnosno ostvarivanje
većih rezultata u odnosu na ulaganja.

Savremenu proizvodnju karakteriše veoma visok stepen koncentracije sredstava za

rad, u kojima je akumulirana ekonomska vrednost i ona predstavlja proizvodnu pripremu, što
podrazumeva efikasno organizovanje i korišćenje ovako pripremljenih potencijala. Oni se
manifestuju kao mogućnost raspoloživih sredstava za rad da posluže u proizvodnji planiranog
obima proizvoda ili vršenju usluga.

Proces reprodukcije se organizuje u okviru ekonomskih sistema preduzeća -

privrednih subjekata. Ove sisteme karakteriše povezivanje elemenata proizvodnje u datom
kvalitativnom, kvantitativnom i vremenskom skladu u cilju izvršavanja postavljenih zadataka.
Uslov za uspešno funkcionisanje jednog ovakvog sistema je odgovarajuća priprema
elemenata proizvodnje, koja se ogleda u posjedovanju sredstava za rad, potrebne količine
materijala i organizovanom radnom kolektivu.

Veličina proizvodnog kapaciteta preduzeća odredjena je obimom i delotvornošću

sredstava za rad, oni predstavljaju akumuliranu ekonomsku vrednost i imaju   mogućnost da
supstituišu   odredjenu   količinu   ljudskog   rada   i   materijala.   Razvoj   preduzeća   omogućava
unošenje novih sredstava za rad u proizvodnju i primenu savršenijih tehnoloških postupaka,
što   podrazumeva   veću   efikasnost   preduzeća.   Obe   komponente   predstavljaju   akumuliranu
ekonomsku vrednost bilo u sredstvima za rad ili u tehnološkom znanju.

Zbog upravljanja poslovnim procesima sa stanovišta konkurentnosti važno je

sagledavanje opravdanosti troškova nastalih u toku ostvarivanja opštih i posebnih
menadžerskih ciljeva organizacije.

Postojanje savremenih informacionih sistema omogućuje praćenje troškova procesa, a

informacije o njihovom nastanku i trendovima omogućavaju menadžmentu pravovremeno
donošenje odluka. U tom nastojanju potrebno je osloboditi se zablude kako je moguća
potpuna eliminacija troškova.

Eliminacija troškova nije moguća jer dovodi do apsurdnih situacija u kojima dolazi u

pitanje smisao poslovanja. Racionalizacija i optimizacija troškova omogućuje da se troškovi
minimiziraju uz željeni rezultat. Pritom željeni rezultat nije samo količinski izraz ili mera
poslovnih aktivnosti nego je to i subjektivan osećaj zadovoljstva kupaca. Dakle, odvijanje
poslovnih procesa nije moguće bez utroška resursa i troškova.