SEMINARSKI RAD
IZ FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
Tema:
TRŽIŠTE NOVCA
PROFESOR:
STUDENT:
Simo Vilendačić
Lidija
Kos,173/10
spoljnoj trgovini učestvuju zemlje čije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u
platno bilansnim teškocama. U toj situaciji pribegava se tzv. barter ili
kompenzacionim poslovima.
Na tržištu novca se vrše bankarske operacije koje deluju na primarnom i
sekundarnom tržištu kratkoročnih hartija od vrijednosti.
Posebnu funkciju na tržištu novca ima centralna banka
.
Stabilnu vrijednost
novca u jednoj privredi imamo kada domaći novac bez teškoća obavlja svoje
funkcije. Javlja se u obliku
papirnog i kovanog novca
. Do inflacije dolazi kada „
Suviše novca juri premalo roba
“. I postoji lagana, srednja i hiperinflacija.
Inflacija utiče na imovinu, dohodak i
privredu uopšte. Porast najčešće one društvene slojeve čiji je dohodak u novcu
fiksan da se ne može prilagodjavati povećanju troškova života: penzioneri,
činovnici, radnici, studenti. Njihova realna štednja opada. Koristi od inflacije
imaju oni društveni slojevi čije su cijene mobilne kao i oni koji mogu da dobijaju
bankarske kredite koje obezvredjena valuta lako konpenzira Dok je kod deflacije
višak ponude nad novčanom tražnjom. Ona ima tendenciju opšteg pada cena,
smanjenja plata i nadnica, smanjenja proizvodnje, zaposlenosti i nacionalnog
dohotka, porasta novcane kupovne snage.
Na tržištu novca predmet kuporodaje su hartije od vrijednosti, emitovane
od strane centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu
mogucnost. Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni
instrumenti u trgovini hartijama od vrednosti: medubankarska kupoprodaja
novca, kratkorocne hartije od vrijednosti i medubankarska trgovina viškovima
obaveznih rezervi.
1. Pojam tržišta
novca
Restriktivno gledano
tržište novca obuhvata
trgovanjem novca i
kratkoročnim hartijama
od vrijednosti, zatim
kratkoročne kredite, kao i
institucije i organizacije
koje osiguravaju ta
sredstva a to su
komercijalne banke,
depozitne banke, berze za
ovu vrstu hartija od
vrednosti, eskontne i
diskontne organizacije,
akceptno-kreditne
institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta novca, a ekstenzivno
gledano i tržište deviza i valuta može ciniti deo tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i značajnu ulogu u vodenju
poslovne politike banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca je instrument u rukama pre svega centralne banke tj.
poslovnih banaka na kojem se ostvaruju neki od važnih parametara
funkcionisanja finasijskog tržišta cime se osigurava, poboljšava, razvija
ekonomski rast, cena novca tj. kamata regulisanje razvoja uplitanje u njegove
tokove, tokove investiranja i slicno.
Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu
bankarskog kapitala koji predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu
transformaciju u novcana sredstva, ubrizgana kao investiciona sredstva na
tržištu kapitala. Iz tih razloga možemo povuci tanku liniju izmedu tržišta novca, i
finansijskih tokova u privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i
korelacija su nekada toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u
ekonomskim tokovima sve ove kategorije su nerazdvojive za normalno
funkcionisanje makro tj. mikroekonomskih subjekata.
Faktori koji uticu na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:
• Nivo društvenog razvoja
• Razvoj finansijskog sistema
• Razvoj i kvalitet bankarskog sektora
• Uloge i samostalnosti centralne banke
• Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca
• Znacaj i uloga kamatne stope
• Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
• Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
• Stepen restriktivnost monetarne politike
• Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti
• Pravne države i poštovanja zakonitosti
Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim
novcem, na primarnom i sekundarnom tržištu kratkorocnih hartija od vrednosti.
Terminski novac postoji na terminskom tržištu na kome se posluje sa
hartijama od vrednosti ili robom,u nekom buducem terminu, ali sa ugovorenim
bitnim sastojcima takvog ugovora. Na terminskom tržistu javljaju se razni
subjekti. Subjekte koji posluju za centralnu odnosno za poslovnu banku
nazivamo dilerima, i dok jedni u ime banke nude novac drugi pak taj novac traže
na posudu, i taj momenat buduceg roka za razliku od dnevnih operacija igra
kljucnu ulogu u kome svi subjekti racunaju sa izvesnom stabilnošcu na tržištu
plemeniti metal kao što je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja
vrijednosti svih drugih roba. U robno novčanom sistemu novčana jedinica, na
primjer dolar, definisana je pravno kao izvesna količina zlata. Pošto se zlato
moglo razmjeniti u odredjenom odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i
cijena u dolarima za svaku pojedinačnu robu.
U robnom društvu se razvio sistem merenja i prenošenja vrijednosti koji je
nezavistan od toga o kojoj se robi radi, a merilo je nadjeno u novcanom obliku
vrednosti.
Placanje se može obaviti u gotovom novcu u trenutku i na mestu gde je roba
kupljena, mada se danas može kupiti i na odloženo placanje. To je placanje na
kredit.
Na osnovu razmatranje prirode novca kao društvenog odnosa može se
izvesti nekoliko važnih zakljucaka o ulozi novca u ekonomskoj aktivnosti:
• novčani oblik vrednosti razlicit i nezavistan od vrednosti robe je inherentan
sistemu razmene;
• razvoj novca se odvija paralelno sa razvojem same razmene;
• mada je novcani oblik vrednosti univerzalna karakteristika robne proizvodnje,
oblici novca su razliciti promenjivi;
• bez obzira da li postoji ili ne postoji novčana roba, postoji tendencija razvoja
hijerarhije obaveza razlicitih stepena prihvatljivosti- placanje agenata na jednom
nivou piramide zahteva izvršenja obaveza agenata na sledecem nivou obaveznosti.
2.1. Teorija novca
Odnos izmedju novca i ekonomske aktivnosti je dvosmjeran. Sa jedne
strane, novčani oblici su odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti
putem robne privrede. Sredstva koja služe finansiranju same ekonomske
aktivnosti se kreiraju u samoj toj ekonomskoj aktivnosti. Novac odražava
ekonomsku aktivnost, monetarni fenomeni su odredjeni i nezavisnim razvojem
same ekonomske aktivnosti. Ovo je značajno za razvoj monetarne teorije.
Sa druge strane, novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti, zato što
on predstavlja sponu izmedju individualnog proizvodjaca i društvenog karaktera
proizvodnje. Kad neki subjekt ima nameru da se bavi proizvodnjom on mora da
ima finansijska sredstva za to. Ako ih nema u dovoljnoj količini on mora posuditi
sredstva. Tako finansijska sredstva opredeljuju koliko će se moći proizvoditi. Ona
odredjuju ukupan obim ekonomske aktivnosti.
U 18. i 19. veku, pisci koji su najviše uticali na kasniji razvoj monetarne
teorije, Hjum, Smit, Rikardo i Marks naglasak su stavljali na ekonomske
aktivnosti koja je determinisana na monetarnim faktorima.
