Učenje i oblici učenja

UVOD
Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti. Celog života čovek uči a da i nije svestan toga. Učeći on se i menja. Učenje je i jedini način njihovog opstanka i razvoja.
Po Radonjiću karakteristike učenja su:
-ono je svesno, namerno, usmereno cilju,
-cilj učenja je sticanje znanja i veština,
-učenje je vezano za ponavljanje.

Dakle, učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost, njeno ponašanje i nastajanje.
Po Ganjeu, učenje je serija sledecih koraka:
-selektivna precepcija stimulusa
-skladistenje u kratkotrajno pamćenje
-dekodiranje
-skladište u dugoročno pamćenje
-prizivanje informacija iz drugog pamćenja
-odgovor
-učinak
-feedback.

Po Ganjeu, ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština, verbalnih informacija, kongitivnih strategija, motornih veština ili stavova.
Radonjić definiše učenje šire:,,učenje je trajna, ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti.

U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju na učenje. Kroz takozvano značajno učenje (significant learning), koja se odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije, ,,klijent“ uči da:
-sebe opaža na drugači način;
-potpunije svata sebe i svoja osećanja;
-postaje samopouzdaniji i samousmereni
-sve više onakav kakav bi želeo da bude
-poszoje fleksibilni u svojim opažanjima
-bira ostvarljive ciljeve
-ponaša se zrelije
-menja svoja bolesna ponašanja, čak i ona ukorenjena kao što je alkoholizam.
-otvoreniji je za ono što se dešava u njemu i van njega
-na konstruktivan način menja svoje osnovne oblike lično.