- SEMINARSKI RAD -
Tema: Uloga Državne revizorske institucije
SADRŽAJ
1.UVOD………………………………………………………………………………………….3
2.ELEMENTARNA SAZNANJA U REVIZIJI............................................................................4
2.1.Geneza, pojam i načela revizije............................................................................................5
2.2.Metode, oblici revizije i diferenciranje pojmova..................................................................6
2.3 Uloga revizije u otkrivanju prevara, obmana i nepravilnosti................................................8
3. EFEKTIVNOM DRŽAVNOM REVIZIJOM – PROTIV PREVARA U JAVNOM
SEKTORU.....................................................................................................................................10
3.1 Karakteristike, nadležnosti i odgovornosti javnog preduzeća..............................................10
3.2 Aktuelno stanje javnog sektora u Republici Srbiji i aktivan pristup reformi javnog
sektora........................................................................................................................................12
3.3 Savremeni razvojni uslovi državne revizije.........................................................................13
3.4 Geneza, pojam, modeli, predmet i subjekti državne revizije...............................................14
3.5 Državna revizija javnih rashoda...........................................................................................15
3.6 Rezultati rada državne revizije.............................................................................................16
4. ZAKLJUČAK........................................................................................................................19
LITERATURA...........................................................................................................................20
2
2. ELEMENTARNA SAZNANJA O REVIZIJI
Razvoj savremene revizije finansijskih izveštaja direktno je povezan sa razvojem velikih
korporacija, koje su prikupljale kapital od brojnih akcionara i obezbedile kontrolu najvećeg dela
kapitalnih resursa na određenim područjima. U prvoj polovini XIX veka dolazi do intenzivne
primene tehnoloških dostignuća, unapređenja metoda poslovne komunikacije i načina transporta,
kao i do ekspanzije svetskih tržišta. Kao rezultaat svega toga, tražnja za kapitalom od strane
preduzeća kojima su rukovodili njihovi vlasnici je znatno premašila obim kapitala koji potiče od
ostvarene neto dobiti preduzeća i obima ušteda ostvarenih od strane njihovih vlasnika. Otuda je
postalo neizbežno da se posegne i za uštedama koje je ostvarilo društvo kao celina. To je dovelo
do pojave vrlo složenih tržišta hartija od vrednosti i institucija za davanje kredita, koje su trebale
da zadovolje finansijske potrebe velikih nacionalnih i internacionalnih korporacija. Priliv
investicionih sredstava u korporacije i ceo proces alokacije finansijskih resursa putem tržišta
hartija od vrednosti je postao tesno zavisan od finansijskih izveštaja koje priprema menadžment
korporacija. Jedna od najvažnijih karakteristika tih korporacija je činjenica da je njihovo
vlasništvo potpuno odvojeno od njihovog menadžmenta. Menadžerska struktura ima kontrolu
nad računovodstvenim sistemom tih korporacija i nije odgovorna samo za finansijsko
informisanje prema investitorima, već ima i ovlašćenja da određuje precizan sadržaj i
prezentaciju bilansnih pozicija koje ulaze u te izveštaje.
Na institucionalizaciju revizorske prakse presudan uticaj je imalo donošenje
Joint Stock
Companies Act
u Ujedinjenom Kraljevstvu, 1844 godine. Tim aktom je inicirana revizija bilansa
stanja, ali ta revizija nije bila ni nezavisna (što je danas njeno imanentno obeležje) niti je bilo
propisano da istu moraju da obavljaju profesionalci za te poslove. Glavni cilj revizije u to vreme
je bio da otkriva nezakonite radnje i greške, kao i da procenjuje solventnost korporacija čiji
bilans stanja je bio predmet revizije. Ključne karakteristike revizorskih tehnika koje su tada
primenjivane, su se odnosile na detaljnu proveru transakcija i knjiženja na računima,
neprisustvovanje revizora popisu imovine i odsustvo korišćenja eksternih dokaza revizije, kao i
stavljanje akcenta na aritmetičku tačnost i slaganje između salda na računima i pozicija bilansa
stanja. Paralelno sa tim, prva profesionalna asocijacija je osnovana u Škotskoj 1853. godine.
Slična asocijacija za područje Engleske i Velsa je osnovana znatno kasnije (1881. godine).
Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje centar razvoja revizije finansijskih izveštaja sve do dvadesetih
godina XX veka. Od tada pa na dalje, taj centar se pomera prema SAD. Glavne karakteristike
poslovnih subjekata i revizorsko okruženje u periodu od 1920-1990 svode se na sledeće: krah
njujorške berze (1929.) i Velika ekonomska kriza; sve veće razdvajanje vlasništva nad
ekonomskim resursima od menadžmenta tih istih resursa; porast i sve veći uticaj institucionalnih
investitora; trajni rast velikih korporacija; povećan značaj oporezivanja; sve veća konkurencija
između poslovnih (pa i revizorskih) firmi, kao i krah na tržištima akcija (1987.) Konačno,
devedesetih godinama XX veka, centar razvoja nezavisne revizije i dalje ostaju SAD, ali proces
revizije se sve više i više globalizuje. Shodno tome, savremeno poslovno okruženje karakterišu :
dominacija zapadnih ekonomija preko multinacionalnih korporacija (MNK); tehnološka
4
dostignuća koja utiču na sve aspekte poslovnog okruženja; kao i povećana regulacija
korporativnog upravljanja.
U skladu sa karakteristikama savremenog poslovnog okruženja, menjaju se i ciljevi
nezavisne revizije u periodu globalizacije koji se, u osnovi, svode na :
Povećanje kredibiliteta finansijskih i nefinansijskih informacija koje prezentira
menadžment u svojim godišnjim izveštajima.
Pružanje savetodavnih i konsultantskih usluga menadžmentu.
Povećanje odgovornosti revizora za otkrivanje nezakonitih radnji i izveštavanje o
osnovanoj sumnji u nastavak poslovanja klijenta.
Pomoć za uvođenje odgovornog korporativnog upravljanja;
Izveštavanje regulatornih organa o nezakonitim radnjama koje su otkrivene u procesu
revizije i o sumnji u solventnost klijenata revizije.
Početak organizaovane revizije na prostorima bivše SFRJ je otpočeo na teritoriji
Slovenije, Istre i Dalmacije, koje su do 1914. godine bile u sastavu Austrije. Preciznije, na
osnovu odredaba
Zakona o reviziji privrednih i gospodarskih zadruga
iz 1903. godine, bilo je
propisano da svaka zadruga (članica zadružnog saveza) mora da bude podvrgnuta redovnoj
reviziji svake druge godine. Za Hrvatsku, koja je potpadala pod zakonodavstvo Ugarske nije
važio taj Zakon, pa je zadružna revizija na njenom području organizovana znatno kasnije. Kada
je reč o Srbiji, osnovni propisi o reviziji zadruga su bili obuhvaćeni u
Zakonu o zemljoradničkim
i zanatskim zadrugama
iz 1898. godine.
1
Za razliku od zadruga, uvođenje revizije za nezadružne
privredne organizacije je uvedeno znatno kasnije, po osnivanju zajedničke države Južnih
Slovena. Preciznije, tek je 1935. godine osnovan Revizorski ured pri Trgovinsko-industrijskoj
komori u Zagrebu, ali je to bilo isključivo za potrebe Komore. Ovaj ured se održao svega četiri
godine, pošto je ukinut posle donošenja
Uredbe o privrednim savetnicima
(1939. godine). Na
osnovu te Uredbe privrednim savetnicima je, pored ostalog, bila poverena i funkcija obavljanja
revizije na čitavom području ondašnje Jugoslavije. Međutim, ta revizija je bila fakultativna,
pošto je vršena samo na zahtev sudskih i upravnih organa ili ovlašćenijh privatnih lica. Za
razliku od preduzeća, na osnovu odredaba
Zakona o privrednim zadrugama
iz 1937. godine,
svaka zadruga je morala da bude podvrgnuta reviziji i to najmanje jedanput godišnje.
2.1 Geneza, pojam i načela revizije
Istorija revizije, u velikoj meri je determinisana istorijom računovodstva. Do ubrzanog
razvoja revizorske profesije doveo je sve veći stepen odvajanja vlasničke funkcije od funkcije
upravljanja, zatim povećanja kompleksnosti preduzeća kao i nekoliko poznatih finansijskih
skandala(npr. Sa Gradskom bankom u Glazgovu 1883 i sl.).
2
U obavljanju kontrole finansijskog
1
Martić, S. (1987) :
Kontrola i revizija
,
Ekonomski fakultet, Beograd, str
22-27.
2
Vidaković, S.(2009):
Revizija, osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja
, Novi Sad, str. 21-22
5
