Uloga policije u prevenciji razbojnistva u bankama

UVOD

Krivično delo razbojništva poznato je od najranijih vremena i inkriminisanoje u zakonodavstvu svih zemalja sveta. Pripada imovinskom kriminalitetu i po svim bitnim aspektima jedno je od krivičnih dela koje dominira u ovoj oblasti, ne samo po broju krivičnih dela, već i broju izvršilaca, ispoljenom nasilju i društvenoj opasnosti. To su zapravo najklasičniji delikti jer je krivičnopravna zaštita vlasništva data već u vreme nastanka države i prava, pa se zbog toga ovi delikti ubrajaju u najstarija i najprimitivnija krivična dela.Imovinski kriminalitet poznavali su i sankcionisali stari grci, asirci, egipćani, Rimsko pravo, Dušanov zakonik kao i današnje moderno zakonodavstvo.

Razbojništvo predstavlja radnju oduzimanja tuđe pokretne stvari primenom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo u nameri da se prisvajanjem ove stvari pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist.Kao što vidimo, ovo delo je složeno i sastoji se iz prinude i krađe. Ono sadrži sva obeležja i jednog i drugog krivičnog dela i pojavljuje se kao nasilna krađa. ( Aleksić, Škulić,Žarković 2004, str.285)Pored navedenih obeležja krivičnih dela, razbojništvo vrlo često može sadržati i obeležja drugih krivičnih dela, kao što su umišljajne telesne povrede ili čak i umišljajnog ubistva, zbog čega ovo delo predstavlja najteže imovinsko krivično delo(Đorđević, 2002). Kao posebnu kategoriju možemo izdvojiti krivična dela razbojništva izvršena u bankama. Razlog tome je što su učinioci tih dela vrlo često profesionalci i višestruki povratnici a materijalna štetnost i društvena opasnost tih dela je jako velika. Veliki broj zemalja ima posebno organizovane policijske jedinice koje se bave samo razbojništvima u bankama pa tako u SAD, FBI ima posebno odeljenje koje se bavi razbojništvima u bankama, dok u Beogradu u odelenju za imovinske delikte UKP-a postoji posebna grupa koja istražuje ova dela.