Upravljanje obrtnim sredstvima

UVOD

Obrtna sredstva predstavljaju dio ukupnih poslovnih sredstava ili imovine preduzeća. Ova sredstva u prosjeku čine 50% ukupne imovine, posebno u sektoru industrije, dok je kod preduzeća koja se bavi trgovinom ovaj postotak i veći. Zbog toga racionalno upravljanje i dobro gazdinstvo ukupnim obrtnim sredstvima temelji se na racionalnoj analizi finansijskog položaja preduzeća i predstavlja veoma složenu aktivnost za čije je sprovođenje potrebno mnogo znanja i iskustva. Osnovni cilj finansijskog upravljanja obrtnim sredstvima jeste da se održi povoljna finansijska struktura i zadovoljavajući stepen njegove likvidnosti.
U okviru ukupnih poslovnih sredstava preduzeća razlikovanje obrtnih sredstava, sa jedne strane i osnovnih sredstava sa druge strane veoma je značajno jer razlike koje postoje između obrtnih i osnovnih sredstava ne zasnivaju se samo na njihovim fizičkim svojstvima već na njihovim različitim funkcijama koje imaju u preduzeću, kao i načinu njihovog finansiranja. Po ovom pitanju osnovna karakteristika vezana za obrtna sredstva koja ih razlikuje od osnovnih sredstava odnosi se prije svega na to da se ova sredstva uglavnom finansiraju iz kratkoročnih finansijskih izvora i ulaganja u njih potpuno se nadoknađuje kroz prodajne cijene proizvoda i usluga u periodu kraćem od godinu dana.
Finansijski principi koji se primjenjuju pri upravljanju obrtnim sredstvima razlikuju se od onih koji su relevantni za finansijsko upravljanje osnovnim sredstvima. Naime, upravljanje obrtnim sredstvima zasniva se na principima njihovog ekonomičnog korišćenja, u smislu postojanja viška obrtnih sredstava. U okviru finansijskog menadžmenta prexuzeća veoma je važno da se problematika vezana za obrtna sredstva posebno tretira.

1. POJAM I OBLICI OBRTNIH ZREDSTAVA

U literaturi se obrtna zredstva obično definišu kao dio poslovnih sredstava koja se jednokratnim ulaganjem mogu utrošiti u jednom reprodukcionom ciklusu. To ujedno predstavlja njihovu osnovnu odliku. Druga bitna odlika obrtnih sredstava jeste da se ona najmanje jedanput obrnu u toku jedne godine. Analogno navedenom, obrtna sredstva bi se mogla definisati kao dio poslovnih sredstava preduzeća koja se jednokratnom upotrebom troše u poslovnim procesima, a čija se vrijednost preobražava iz novčanog oblika (kroz kružni tok) ponovo u novac i to najmanje jedanput u toku godine. Međutim, ne postoji neka sveobuhvatna definicija obrtnih sredstava, pre svega zbog njihovog veoma heterogenog sastava.
Prema pojavnim oblicima obrtna sredstva bi se mogla razvrstati u tri osnovne grupe i to:

a) Obrtna sredstva u novčanom obliku,
b) Obrtna sredstva u naturalnom obliku i
c) Obrtna sredstva u prelaznom obliku.

Obrtna zredstva u novčanom obliku čine gotovina u kasi i na računima finansijskih institucija, kao i ekvivalentne gotovine koji imaju kratkoročan karakter kao što su: izdvojdna sredstva posebne namjene, depozit sa kratkim otkaznim rokom, čekovi, mjenice, plemeniti metali, dionice i drugi vrijednosni papiri.
Obrtna sredstva u naturalnom obliku se javljaju u obliku zaliha koje se prema karakteristikama mogu klasifikovati kao:

•  zalihe materijala, rezervnih dijelova i zitnog inventara,
•  zalihe u pfoizvodnji u smislu nedovršene proizvodnje,
•  zalihe proizvod (ako se radi o proizvodnom preduzeću),
•  zalihe robe (ako se radi o trvo inskom preduzeću).

Zalihe materijala, rezervnih dijelova, sitnog inventara i trgovačke robe evidentiraju ze po nabavnim cijenama, a zalihe proizvodnje i proizvoda po troškovima učinjenim za stvaranje gih učinaka.
Obrtna sredstva u prelaznom obliku se mogu pojaviti u obliku potraživanja i u obliku razgraničenja. Ova sredstva se transformišu u novac ili robu.