Ustavno pravo

Uslovi donošenja Ustava Republike Srbije od 2006. (istupanje RCG iz državne zajednice i progašenje samostalnosti RS)
Ustavni i politički projekt Državne zajednice Srbija i Crna Gora, nije uspeo. Republika Srbija je stekla status samostalne i nezavisne države u legalnom postupku. Karakteristike sprovedenog postupka su:

• osamostaljenje Srbije kao države je izveden rezultat odluke koja je doneta na referendumu održanom 21. maja 2006. godine, u drugoj državi članici Državne zajednice – Republici Crnoj Gori;
• zvanično prisustvo uticaja međunarodne zajednice bilo je obezbeđeno, kako u relevantnim normativnim aktima, tako i u političkom delovanju predstavnika međunarodne zajednice;
• građani Srbije se o tom pitanju nisu izjašnjavali.

Po isteku perioda od 3 godine svaka država članica je imala pravo da pokrene postupak za promenu državnog statusa. U tom postupku bio je obavezan referendum. Zakon o referendumu donosi država članica. U slučaju kada se za promenu državnog statusa opredeli jedna država članica, članica koja iskoristi ustavno pravo ne nasleđuje pravo na «međunarodno pravni subjektivitet». Postupak istupanja iz državen zajednice, uticaj međunarodne zajednice i primena pravila međunarodnog prava, normativno su bili obezbeđeni na dva načina. U pripremnoj fazi, određivanjem kriterijuma za zakonosko uređivanje referenduma i u fazi organizovanja referenduma u čijem sprovođenju je postojala obaveza saradnje sa EU. Postupak za istupanje iz državne zajendice bio je uređen i propisima RCG. Jedno od osnovnih pitanja svakog referenduma je utvrđivanje kruga lica koja imaju pravo izjašnjavanja na tom referendumu. Pravo izjašnjavanja na referendumu imali su samo građani koji imaju biračko pravo. Bilo je uskraćeno pravo glasanja građanima CG koji imaju prebivalište u Srbiji. Referendum u RCG je organizovan u partnerstvu sa EU i održan je 21. maja 2006. godine. Referendumsko pitanje je glasilo: «Želite li da RCG bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?». Za da je glasalo 55,5%. Prestanak postojanja državne zajednice SiCG je imao dve faze. Prva faza je osamostaljenje jedne republike članice donošenjem odluke o istupanje iz državne zajednice na republičkom referendumu i proglašenje nezavisnosti te države članice, 3. juna 2006. godine. Druga faza je utvđivanje sledbeništva druge države članice u vidu konstatacije da je postala sledbenik Državne zajednice SiCG i u celosti nasledila njen međunarodno-pravni subjektivitet, 5. juna 2006. Prestankom postojanja SiCG prestala je da važi i Ustavna povelja.
Republika Srbija je formalno proglasila osamostaljenje Odlukom Narodne skupštine RS od 5. juna 2006. U ovoj odluci su utvrđene određene mere, čiji je cilj bio višestruk:

• ostvarivanje međunarodno pravnog subjektiviteta RS kao države sledbenika Državne zajednice SiCG;
• ostvarivanje nadležnosti koje su prešle na RS, a pre svega u oblasti spoljnih poslova i odbrane;
• rešavanje spornih pitanja između RS i RCG.