Uticaj emocija na bezbijednost vozača

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

1. Uvod
Sve što čovek opaža, on to i emocionalno doživljva i na to emocionalono reaguje. Zbog toga se kaže da čovjek nije samo racionalno biće koje svoje reakcije, ponašanja i aktvnosti zasniva samo na opažanjima, mišljenjima i zaključivanjima. Stvarnost – pojve, predmete, zbivanja …ljude i njihove postupke čovjek opaža, doživljava i na to reguje svim čulima i raličitim fizološkim i endikrinološkim, imunološkim, duhovnim i emocionalnim reakcijam.
Čovjek u ulozi vozača opaža složenu stvarnost u saobarćajnim okolnostima koje uslovljavaju najviše nivoe svih psiho-fizičkih i emocinalnih angažovanja. Upravljanje vozilom u uslovima intezivnog saobraćaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naročito uslovljva snažno emocionalno doživljavanje i reagovanje koje ima povrate refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja – nasopstvenu bezbijednost u vožnji i bezbijednost drugih učesnika u saobraćaju.
Zbog toga je bitno ispitati uticaje emocija koje ima vozač i koje doživljava tokom vožnje na njegovu bezbijednost. Emocije izazivaju odrećene fizološke promene (ubrzan rad srca, premor, psiho-fizičku blokadu, znojenje dlanova, bledilo, crvenilo i dr.) u tijelu koje mogu uticati na način, brzinu i uopšte ponašanje u saobraćaju.
Emocije su uzbudjeno stanje organizma koje je pratilac za nas važnih dogadjaja i koji se manifestuje na tri načina:
• subjektivni doživljaj (npr. radost, tuga i sl.)
• fiziološke promene (ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.)
• karakteristično ponašanje (kad pod uticajem ljubavi nekoga zagrlimo i poljubimo)

Glavne dimenzije emocija su:

1. intenzitet osećanja
2. nivo napetosti
3. stepen složenosti

Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo.

Primarne emocije su:
• radost – osećamo kada postignemo neki cilj,
• ljutnja – osećamo je kada nismo u mogućnosti da ostvarimo neki cilj zbog spoljnih, faktora koje u isto vreme možemo okriviti za naš neuspeh,
• strah – kada ne poznaje puteve kojima može ostvariti neki cilj,
• tuga – kada izgubimo nešto što nam je bilo važno.

Primarne eomcije su emocije koje uvećini slučajeva mogu da utiču na ponašanje vozača u saobraćaju.
Zbog svega toga u ovom seminraskom radu će biti ispitan i istražen uticaj emocija na bezbijednost vozača u saobraćaju kao i mogućnost njihovog otklanjanja.
2. Metodologija

2.1. Predmet

Uticaj emocija na bezbijednost vozača nije izražen velikoj mejeri kao neki drugi uticaji kao što su: alkohol, psihoaktivne supstance, agresivnost, stres, neiskustvo vozača i dr.
Ali pored toga vozačima pod uticajem jakih emocija npr. tuge u velikoj mjeri može da se odvrati pažnju od samoga saobrćaja. Pri tome vozač uopšte nije usresređen na saobraćaj i na pravila u saobraćaju kao ni na samu vožnju, nego je zaokupljen svojim emocijama. Takođe emocije uzrokuju određene fizološke promjene kao što su ubrzan rad srca, premor i dr. Pod ovakvim fizološkim promjenma vozač ne može imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste kočenja.
Prosečno vrijeme kočenja kada vozač očekuje da treba da zakoči je 0.5-0.7 sekundi.
Dok prosečno vrijeme kočenja kada je vozač usresređen na nešto drugo, zokupljen, zamišljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajući u vidu prosečnu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je reakcija kočenja zakašnjela za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da posledice ovakvih stanja vozača mogu biti i katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom.
2.2 Ciljevi

• Utvrditi kao emocije i u kojoj mjeri mogu da utiču na bezbijednost vozača.
• Ispitati ponašanje vozača pod uticajem emocija.
• Ustanoviti da li pojedine emocije imaju pozitivan uticaj na vozače i u kojoj mjeri.
• Utvrditi ponašanje emocionalno nestabilnih osoba u saobraćaju.
• Poštovanje saobrćajnih pravila po uticajem emocija.

2.3. Hipoteze

• Prepostavlja se da jake emocije mogu da utiču na bezbijednost vozača samim tim što emocije u večini slučajeva se teško kontrolišu i vozači postaju manje oprezni u saobraćaju.
• Smatra se da vozači pod uticajem jakih emocija ponašaju se tako da obraćaju manju pažnju na saobraćaj i saobraćajne propise kao i da sporije reaguju.
• Takođe postoje i emocije koje u nekoj meri mogu da pozitivno utiču na vozače kao što je npr. radost koja daje određenu opuštenost u vožnji i smanjuje strah od same vožnje ali sve dok se vozač pridržava saobraćajnih propisa.
• Poznato je da su emocijanlno nestabilne osobe sklone afektivnom ponašanju (burno i nekontrolisano reagovanje) i takvo ponašanje u saobraćaju može da izazove niz saobrćajnih prekršaja kao i sukob sa bezbijednosnim organima.
• Poštovanje saobraćajnih pravila kada su vozači pod jakim emocijama može u velikoj meri da bude umanjeno. Tako kada je vozač u emocijalnom stanju npr. srdžba sve mu smeta i saobraćajni znaci mu prestavljaju smetnju kaoi drugi vozači