Uticaj vazduha na rast i razvice biljaka

1. Uvod
Životna aktivnost biljaka zavisi od uticaja spoljašnje sredine. Pod pojmom spoljašnje sredine podrazumevaju se: vreme, klima, zemljište, geološka podloga i drugi biljni i životinjski organizmi. Pored činjenice da svi faktori predstavljaju nerazrušivu celinu, koja na organizme deluje kao kompleks, mi smo prinuđeni da ih posmatramo i izdvojeno, kako bi mogli da izvršimo što detaljniju njihovu analizu. Sve ekološke faktore možemo podeliti na abiotičke i biotičke.
Abiotički faktori su fizičko-hemijski uslovi sredine, dok su biotički faktori rezultat delovanja drugih živih bića (proizvođača, potrošača i razlagača iz životne sredine. Vreme, klima, zemljište i tip podloge spadaju pod grupu abiotičkih faktora. Pod grupu biotiških faktora spadaju fitogeni, zoogeni i antropogeni faktori. Može se izvršiti i druga podela ekoloških faktora na osnovu njihovog uticaja, koji može biti: neposredan i posredan. Toplota, svetlost i vlaga pripadaju neposrednim faktorima, a nadmorska visina predstavlja posredan faktor. Pošto se sa nadmorskom visinom menjaju i uslovi temperature, svetlosti itd., možemo zaključiti da posredni faktori menjaju neke od neposrednih faktora. Promene u razviću biljaka su uslovljene izmenama mikroklime sredine u kojoj se biljke nalaze. Osnovni fiziološki procesi u biljakama odvijaju se samo u određenim temperaturnim granicama. Za svaki životni proces postoje tri kardinalne tačke:
– Minimum – donja granica temperature pri kojoj se proces prekida usled nedostatka toplote;
– Optimum – temperature pri kojoj proces najbrže teče;
– Maksimum – gornja granica temperature pri kojoj se proces prekida zbog viske toplote.
Minimum i maksimum su kritične tačke za razvoj biljke, jer pri temperaturama nižim od minimalne ili višim od maksimalne, biljka nema uslova za život. Minimum temperature za fotosintezu je oko 0oS, a maksimum temperature je oko 45-50 oS, kada dolazi do raspadanja hlorofila i prestanka fotosinteze.