Vanparnični postupak – Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti

UVOD

Vanparnični postupak je sistem pravnih normi koje uređuju postupanje suda u vanparničnim pravnim stvarima. Pojam vanparnične stvari je sporan u teoriji. Pokušaji njegovog definisanja uglavnom se svode na traženje pouzdanog kriterijuma za razgraničenje parničnog od vanparničnog postupka. Prema starijim gledištima, razgraničenje treba zasnovati na tome da li između stranaka u datoj pravnoj stvari postoji spor ili ne (teorija spora), na karakteru parničnog, odnosno vanparničnog postupka (prvi je represivan, a drugi preventivan), na zakonu (samo oni postupci koji se zakonom izričito određuju kao vanparnični, odnose se na vanparnične pravne stvari).
Novije teorije kao kriterijume za razgraničenje parničnog i vanparničnog postupka nude:
•    Prirodu meritorne odluke kojom se postupak okončava (odluke o vanparničnom postupku uglavnom su konstitutivne, dok su u parničnom postupku uglavnom deklarativne)
•    Dejstva pravosnažnosti odluke kojom se postupak okončava (odluke o parničnom postupku deluju bilateralno, tj. između stranaka, a odluke u vanparničnim postupcima deluju unilateralno, tj. samo prema onom učesniku o čijim pravima je odlučeno, a ne i prema ostalim učesnicima.
U našem pravu kao osnovnmi primenjen je zakonski kriterijum, a dopunjen je kriterijumom spora. Vanparnični postupak se vodi samo onda kada je primena pravila tog postupka izričito zakonom propisana, ali se može voditi i u drugim pravnim stvarima, pod uslovom da između učesnika nema spora i pod uslovom da se zbog svojstva učesnika ne mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku (ZPP).

PODELA VANPARNIČNE STVARI

Vanparnične stvari mogu da se podele na prave i neprave stvari.
PRAVE vanparnične stvari su one u kojima ne postoji suprostavljeni interes učesnika u postupku. U prave vanparnične stvari spadaju sve one u kojima sud odlučuje o statusu fizičkih lica.  Tu spadaju:

•    Postupak za lišenje poslovne sposobnosti
•    Postupak za zadržavanje lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi
•    Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti
•    Produženje roditeljskog prava
•    Davanje dozvole za stupanje u brak
•    Postupak za utvrđivanje radne sposobnosti
U prave vanparnične stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karaktera, stvari čije rešavanje neposredno određuje imovinskopravnu poziciju učesnika u vanparničnom postupku. To su:

•    Raspravljanje zaostavštine
•    Zemljišno knjižne stvari
•    Protest menice i čeka
•    Sastavljanje, potvrđivanje, čuvanje i poništaj isprava (tzv. javnobeležničke stvari)

U NEPRAVE vanparnične stvari spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprostavljeni interes učesnika u sporu. One su po svojoj pravnoj prirodi raznovrsne i mogle bi se rešavati i u parničnom i u upravnom postupku, ali zakonodavac predviđa da se one rešavaju u vanparničnom postupku (kontenciozni sporovi). Tu spadaju:

•    Određene naknade za eksproprisanu imovinu
•    Uređenje upravljanja i korišćenja zajedničke stvari
•    Deoba zajedničke stvari ili imovine
•    Uređenje međa
•    Priznanje stranih sudskih i arbitražnih odluka

Cilj vanparničnog postupka je preventivni/zaštitni. Njegovim vođenjem se štiti pravni položaj, ličnost i zdravlje učesnika kojima je takva zaštita potrebna. U vanparničnom postupku primarno se ostvaruje javni interes, tj. obezbeđuje se pravni mir (deoba zajedničke imovine) i pravna sigurnost ( upis u zemljišne knjige, rasparavljanje zaostavštine).
Norme ZPP (Zakona oparničnom postupku) se ne primenjuju na vanparnični postupak supsidijerno, već shodno-primenjuju se tek kada nije drugo izričito određeno u ZVP (Zakon o vanparničnom postupku).