Važnost postavljanja ciljeva u procesu učenja

Važnost postavljanja ciljeva
Da biste postigli uspeh u učenju, morate da definišete ciljeve koje želite da postignete. Uspeh je sazdan od ciljeva. Svi uspešni učenici su ciljno orijentisani.Znaju šta žele i svakodnevno se usresređuju da to i postignu. Vaša sposobnost da postavite ciljeve je krucijalna veština da uspete u procesu obrazovanja. Kada odlučite šta je to što želite, počećete nepogrešivo da se krećete  u pravcu svoga cilja.
U svojoj knjizi Čemu Vas ne uče na harvardskoj školi e-biznisa Mark Mekormak govori o istraživanju sprovedenom na Harvardu 1979. godine. Tada je od polaznika postdiplomskih studija zatraženo da odgovore na pitanje da li imaju jasno postavljene ciljeve, kao i planove za njihovo ostvarenje. Samo tri posto postdiplomaca odgovorilo je da ima jasno zacrtane i definisane ciljeve. Kada su 10 godina kasnije istraživači ponovo intervjuisali nekadašnje postdiploimce, ustanovili su da ovih 3% ljudi koji su imali ciljeve zarađuje 10 puta više od preostalih 97%  postdiplomaca zajedno. Uspešni ljudi ulažu potrebno vreme da odrede svoje ciljeve i prioritete da bi im postalo jasno ko su i šta žele. Kao kad arhitekta pre početka gradnje crta detaljan plan zgrade.
Henri Dejvid Toro je davno napisao: Da li ste sagradili svoje kule u vazduhu? Jeste. Odlično. Tamo je i trebalo da ih sagradite. A sad se dajte na posao i sagradite temelje ispod njih. Isto tako je i u učenju. Kulu (završetak škole, akademije, kursa, polaganje ispita, testa i sl.) ste sagradili u mislima, a sada bi trebalo da napravite merdevine da se popnete do te kule.

Dve metode postavljanja ciljeva
Kako da postavite ciljeve u učenju? Možete koristiti metodu moždane turbulencije. Evo kako ona funkcioniše: izaberite neki cilj koji imate, zapišite ga u formi pitanja na vrhu parčeta papira. Onda, napišite trideset odgovora na to pitanje. Na primer, možete napisati: „Šta mogu da uradim da bih završio/la Akademiju?”. Tada možete napisati neke odgovore, recimo: „Ustajaću svakog dana ranije“, „Učiću jedan sat duže od ostalih“, „Počeću učenje na vreme” ili„Planiraću svoje aktivnosti jedan dan  pre“ i sl. Trebalo bi da težite da napišete najmanje trideset odgovora na ovaj način,  a ako je moguće i više. Izaberite jednu ideju sa vaše liste i preduzmite korake u vezi sa njom, odmah. Radite ovu vežbu svakog dana u nedelji. Neka vam to bude prva stvar ujutru za bilo koje pitanje ili cilj. Druga metoda jeste da napravite glavni plan (obično se odnosi na period jedne školske godine) koji se sastoji od manjih ciljeva koje bi trebalo da ispunite, ukoliko želite da ga dostignete. Zatim kreirajte šestomesečni, tromesečni i jednomesečni plan načinjen od manjih ciljeva koje bi trebalo da dostignete kako biste ostvarili svoje glavne ciljeve. Svaki od njih bi trebalo da se zasniva na prethodnom planu. I, konačno, postavite listu stvari koje bi trebalo da uradite u toku dana kako biste se
približavali opštim ciljevima. U ranoj fazi ovi ciljevi mogu biti čitanje lekcija, pregled multimedija i sakupljanje informacija o ostvarivanju vaših ciljeva. Ovo će vam pomoći da poboljšate kvalitet i realnost prilikom postavljanja ciljeva. I, najzad, ponovo pregledajte vaše planove i uverite se da se poklapaju sa načinom na koji želite da živite.

Osam smernica za postavljanje ciljeva
Uputstva koja slede će vam pomoći da postavite efektivne ciljeve:

1. Pozitivno iskažite svoje ciljeve.
2. Budite jasni. Postavite jasan cilj, stavite datume, vreme, merila kako biste mogli da ocenite dostignuće. Ukoliko ovo uradite, tačno ćete znati kada ste postigli cilj i moći ćete u potpunosti da uživate u tome što ste postigli.
3. Postavite prioritete. Tamo gde imate nekoliko ciljeva, dajte svakom određeni stepen prioriteta. Ovo vam pomaže da izbegnete osećaj pretrpanosti prevelikim brojem ciljeva i pomaže vam da usresredite pažnju na najbitnije.
4. Zapisujte ciljeve. To ih kristališe i jača.
5. Operativni ciljevi bi trebalo da ostanu mali. Ako je cilj prevelik, onda vam se može činiti da ne napredujete. Ukoliko ciljeve održavate malim i promenjivim, postoje veće šanse da budete nagrađeni. Odvojite male ciljeve od velikih.
6. Postavite ciljeve performansi, a ne krajnje ciljeve. Trebalo bi da vodite računa da postavite ciljeve nad kojima imate što više kontrole. Ništa nije tako obeshrabrujuće od neostvarenja cilja zbog razloga koji su van vaše kontrole. Ukoliko postavljateciljeve na osnovu ličnih performansi, možete da kontrolišete dostignuće svojih ciljeva i budete zadovoljni njima.
7. Postavite realne i pragmatične ciljeve. Važno je postaviti ciljeve koje možete da postignete.
8. Nemojte da postavljate ciljeve suviše nisko. Isto kao što je važno da ne postavljate ciljeve nerealno visoko, nemojte ih postavljati ni suviše nisko. Trebalo bi da postavite ciljeve tako da su malo van vašeg neposrednog domašaja, ali ne tolikodaleko da nema nade da se dostignu. Niko neće uložiti ozbiljne napore u ostvarivanje cilja za koji veruje da je nerealan.