Verovatnoca kroz primere

Rezime:

U ovom radu sam ukratko opisala pojam verovatnoće. Teoriju verovatnoće sam pokazala na primerima.
Ključne reči:

Verovatnoća, eksperiment, slučajni događaj, algebra, aksiome teorije.

Uvod

Verovatnoća je oblast matematike koja se bavi izučavanjem eksperimenata čiji se ishod ne može sa sigurnošću predvideti. Pod pojmom eksperiment se podrazumeva naučni ogled, ali se taj pojam u teoriji verovatnoće proširuje na pojave kao što su izvlačenje kuglice, bacanje kockice, polaganje ispita.

I Verovatnoća

Neke od pojava koje se događaju oko nas možemo da predvidimo, objasnimo ii kontrolišemo pošto poznajemo zakonitosti njihovog nastanka. Nasuprot tome postoje pojave čije uzroke nismo u stanju da predvidimo i objasnimo.
1. Slučajni eksperiment i slučajni događaji
Eksperimentima se u nauci prikupljaju podaci koji se zatim obrađuju. Dobijeni rezultati koriste se u praksi ili za dokazivanje novih teorija. Kod nekih eksperimenata nismo u mogućnosti da tačno odredimo i kontrolišemo vrednosti dobijenih rezultata, odnosno ti rezultati ne mogu pouzdano da se predvide.
Takvi esperimenti su predmet izučavanja verovatnoće i nazivaju se slučajni eksperimenti.

Primer: Rezultat eksperimenta koji se sastoji u bacanju kocke su brojne vrednosti koje pripadaju sledećem skupu {1, 2, 3, 4, 5, 6}.

Teorija verovatnoće za svoja istraživanja koristi idealni eksperiment koji može da se:
• Ponavlja proizvoljan broj puta pod istim uslovima,
• Svi njegovi ishodi su unapred definisani,
• Ishod pojedinog eksperimenta nije unapred poznat.

Slučajni eksperimenti nazivaju se i statički ili stohastički eksperimenti. Ishod sličajnog eksperimenta je slučajan događaj.

Primer: Pol deteta ili pojava grba pri bacanju novčića je slučajan događaj.

Slučajni događaji mogu da budu elementarni (koji ne mogu da se redukuju na jednostavnije) i složeni koji dalje mogu da se redukuju na elementarne događaje. Kao polazna osnova za proučavanje slučajnih događaja je određivanje skupa elementarnih događaja.