Fazila Ferizović – Verske sekte
4
Zato je, nesumnjivo, dugoročno i trajno rešenje ovog problema edukacija stanovništva.
Posebno je potrebno rasvetliti aktivnosti i delovanje vođa verskih sekti, kao i njihove
prikrivene ciljeve.
Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i društvo postaje
sve izraženiji problem i dobija karakter sve značajnijeg bezbednosnog rizika.
2. POJAM SEKTE
Reč
„sekta"
potiče o
d latinske reči
„
sequi
", što znači
slediti
. Enciklopedijska
definicija sekti kaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice
religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu.
Sekta je manje organizovana religijska grupa predanih vernika, koja obično nastaje iz
protesta protiv onoga u šta se pretvorila crkva. Za sve članove sekte karakteristično je da
imaju čvrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale.
To su grupe koje se mogu prepoznati po svojoj manipulaciji usmerenoj na psihološku
destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuče potpuna potčinjenost,
smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšte usvojenim porukama i koje sa sobom povlače
opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, demokratske institucije
2
.
Ljudi, najčešće, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da pripadaju po
rođenju kao kod velikih religijskih (verskih) zajednica. Izuzetak može biti, kod nekih sekti, da
roditelji uključuju svoju decu od malih nogu u život sekte, ili da se čitave porodice uključuju
u sekte.
Ulazak u sektu zahteva raskid sa ranijim verovanjem i načinom života (često
zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak iz porodice). Život u sekti podrazumeva
čvrstu identifikaciju sa grupom i vođom (telom i dušom). U nekim sektama se zahteva da
pripadnici ustupe imovinu i novčana primanja sekti. Iz sekte se teško izlazi, čak i kada se
pripadnik na to odluči.
2
Biljana Đurđević Stojaković: Ispovest žrtava sekti, Narodna knjiga, Beograd
Fazila Ferizović – Verske sekte
5
3. UZROCI NASTANKA SEKTI
Nezadovoljstvo stanjem u crkvi
(organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom
prema okruženju i društvu. Danas, posebno snažnom reafirmacijom crkve i
tradicionalnih verskih zajednica, koje nastoje da obuhvate celokupan čovekov život da
se mešaju u sve oblasti čovekovog ličnog i društvenog života i aktivnosti
3
.
Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca
- emocionalna nesigurnost, umor,
neostvarene želje, teškoće i teskobe u svakodnevnom životu.
Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom
- mogu biti čest uzrok
odlaska u sekte koje nude "toplinu" i zajedništvo.
Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak prijatelja,
prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptičkih očekivanja za koje se ne mogu
naći odgovori i uteha usvakodnevnom životu
.
Potreba za duhovnim vođstvom
, za čvrstom rukom u rukovođenju zajednicom, za
potčinjavanjem i služenjem autoritetu.
Opšte stanje u društvu
(krize, siromaštvo, neizvesnost, besperspektivnost) takođe
može biti jedan od uzroka.Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko
njih, nastoje da formiraju grupu uz čiju će pomoć "napakostiti" sredini koja ih nije
prihvatila, ili se "revanširati" nekom stvarnom ili umišljenom subjektu koji je prepreka
njihovom delovanju. Često su vođe sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi način
hendikepirane osobe.
Najzad, veoma značajan uzrok ulaska u sektu može biti
veština vođe
(tehnika i
taktika)
kojom pridobija sledbenike
. Reč je o njegovoj "
harizmi
", izgledu ("
imidžu
"),
nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema užoj i široj okolini, društvu,
odnosno njegovom pogledu na svet. Neke sekte (recimo Jehov(i)ni svedoci) imaju
obavezu misionarenja (svaki novi član 10 sati nedeljno): deljenje literature, razgovori
sa prolaznicima i slično
4
.
3
Zoran D. Luković. (treće izdanje): Verskesekte, Izdavačka kućaDraganić, Beograd
4
Prof. dr Duško Vejnović, Banja Luka 2009,str.280
