минералних  горива  (угаљ,  нафта,  природни  гас,  нуклеарно  гориво).  Крајњи  извор
већине  обновљивих  извора  енергије  је  Сунце,  чија  укупна  енергија  зрачења  на
површини  Земље,  пружа  много  више  извора  енергије,  него  што  би  могло  бити
искоришћено  практичним  системима  обновљиве  енергије.  Упркос  огромним
количинама  енергије,  који  су  доступни  из  обновљивих  извора,  прикупљање  и
коришћење  ове  енергије,  на  економичан  и  ефикасан  начин  је  далеко  од  једноставног
решења.  Због  тога  што  ОИЕ  имају  повољнији  утицај  на  животну  средину,  него
конвенционални извори, посебно у смислу емисије токсичних и гасова стаклене баште
у  атмосферу,  очекивања  су  да  они  постану  значајни  извори  енергије  у  будућим
годинама,  када  ће  регулативе  заштите  животне  средине  постати  знатно  строжије.
Међутим,  главна  препрека  за  масовније  коришћење  ОИЕ  су  виши  трошкови,  у
поређењу са конвенционалним изворима енергије. Технологије ОИЕ, које се тренутно
користе или обећавају да постану употребљиве су:

а) хидроенергија,

б) биомаса,

ц) геотермална енергија,

д) енергија ветра,

е) соларна топлотна и термоелектрична енергија,

ф) фотонапонске ћелије,

г) плима и осека,

х) енергија таласа и

и) океанска термоелектрична енергија.

У даљем раду фокусираћемо се на енергију ветра, њен потенцијал у Србији. Изнећемо
потенцијално решење, препреке и предложити неке додатне могућности.