UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
SEMINARSKI RAD
TEMA:
WIRELESS MREŽE
PREDMET:
POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI
Mentor:
Student:
Novi Sad, Decembar 2017.god.
4
Drugi mogući problemi su uobičajeni za računarske mreže - od krađe poverljivih i privatnih
informacija do podmetanja virusa, trojana i sl. Rešenje je u korištenju sastava za enkripciju
novije generacije tipa WPA, WPA2, AES i slično, o kojima će biti vise reči u daljem delu
teksta.
1.1.
Istorija bežičnih računarskih mreža
Početak bezičnog prenosa informacija je obelezio Guglielmo Marconi koji je počeo da radi sa
radio talasima. Marconi je 1896. patentirao izume i osnovao bezičnu telegrafsku i signalnu
kompaniju, koja će biti prva radio fabrika u svetu. Nikola Tesla vest o Marconijevom uspehu
izjavio je kako 'Marconi koristi sedamnaest njegovih patenata'. Teslina tuzba za primat rešena
je tek nakon smrti obojice izumitelja. Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Drzava 1943.
godine je u pitanju zasluga za izum radija (tj. pripadnosti odgovarajućih patenata) ipak
presudio u korist Nikole Tesle. Do 1901. Prvi radio signali su poslani preko Atlantika. Ovaj
izum je preuzela i vojska, koja je još dodatno osiguravala podatke enkripcijom, a puni zamah
će radio tehnika doziveti u Drugom svetskom ratu.
Prva komercijalna radio telefonska mreza će biti dostupna ranih 1950tih godina od strane
Bell kompanije, iako je mreza mogla da podnese manji broj korisnika i bila je veoma
ograničena. Ipak, 1971. godine je Havajski Univerzitet razvio prvi WLAN, odnosno bezičnu
lokalnu mrezu nazvanu ALOHAnet. U SAD-u je od 1982. AMPS specifikacija bila standard
za mobilne mreze, dok su i druge drzave razvijale svoje sopstvene bezične mreze gde je na
kraju preovladao GSM standard koji se i danas koristi u većini drzava. NCR
Corporation/AT&T su 1991. razvili tadašnji WaveLAN, koji će kasnije postati Wi-Fi. Od
tada, Wi-Fi će biti glavni način umrezavanja današnjih modernih ličnih računara.
5
2. Korištenje Wireless tehnologije
Wireless u prevodu znači ,,bez žice”, tako da ,,wireless Internet” predstavlja bežični pristup
internetu. U ovom seminarskom radu ćemo detaljnije objasniti bežične LAN mreže (wireless
LANs), tj. bežične lokalne mreže koje prenose podatke kroz vazduh putem sistema radio
frekvencija.
Kod "wireless" tehnologije se, za povezivanje opreme - računara u mrežu, koriste elementi
("wireless" kartica ili "access point") koji komuniciraju putem radio talasa visoke frekvencije
(u ovom slučaju 2,4GHz i 5GHz). Ovi elementi moraju podržavati 802.11b/g standard tzv.
wi-fi standard, koji podrazumeva propusnu moć od 11/54Mbps.
U poslednjih nekoliko godina, bežično umrežavanje je postalo dostupnije, pristupačnije i
jednostavnije za korištenje.
Kućni korisnici, usvajaju bežičnu tehnologiju u velikom broju. On-to-go laptop korisnici se
veoma često mogu naći na mestima, gdje je besplatna bežična mreža, kao što su kafići,
aerodromi…
Treba napomenuti da je kod ovakvog načina povezivanja neophodno obezbediti
vidljivost antena tj. vizuelni kontakt, tako da svaki objekat (zgrada, drvo i sl.) koji se nalazi
između antena može da oteža ili potpuno onemogući komunikaciju. Razdaljina i kvalitet
opreme za povezivanje su takođe bitni faktori koji utiču na mogućnost povezivanja i kvalitet
ostvarene komunikacije.
7
Osnovni pojmovi bežičnih mreža:
Pokrivenost mreže
je pojam koji označava je li na nekom području moguće uspostaviti
komunikaciju ili ne. Da bi područje bilo pokriveno, potrebno je osigurati postojanje
dovoljnog broja pristupnih tačaka kako bi snaga signala bila dovoljna na celom području.
Snagu signala
je najjednostavnije opisati preko analogije s mobilnim telefonima - imamo li
dovoljno jak signal, telefon će raditi (obično kolokvijalno kažemo da "imamo mrežu"). Isto je
kod računarske mreže: ona funkcionise samo ako postoji dovoljno jak signal s neke pristupne
tačke.
Brzina pristupa
, a samim tim i kvalitet rada, zavisi od kvaliteta komunikacije između
računara i pristupne tačke. Komunikacija se odvija pomoću radio talasa vrlo visoke
frekvencije (tačnije, reč je o 2,4 GHz), koji teško savladavaju prepreke. Ponekad je dovoljan
jedan zid između vašeg računara i pristupne tačke da bi mreža prestala funkcionisati.
Brzina pristupa zavisi prvenstveno o količini prepreka između klijenta i pristupne tačke te o
njihovoj udaljenosti. Manja udaljenost i minimalni broj prepreka znace veću brzinu prenosa
podataka, no ona ne može preći 11 Mbps, što je tehnološki limit koji postavlja oprema.
