zemljište
i
vodu
menjajući
ih.
Ugroženi su čovekovo zdravlje i njegova životna sredina jer nisu uspeli da se prilagode
promenama. Javlja se niz obolenja koja u osnovi nisu nova, ali su postala dominantna i u
vrhu
liste
uzorka
smrti.
U 10 vodećih zemalja Evrope oko 20% svih uzroka smrti pripada malignim bolestima, od
čega 1/3 respiratornom sistemu. 10% smrtnosti nastaje usled akutnih respiratornih
infekcija. Povećan je broj obolelih od anemija, alergija, imunoloskih, genetskih i
neurotskih poremećaja, poremećaja metabolizma. Put unošenja zagađujućih materija u
organizam je inhalacijom, ingestijom i transkutano. Zna se da izloženost putem inhalacije
zavisi od koncentracije zagađujucih materija, dužine izloženosti, fizičke aktivnosti,
uzrasta i pola.Izloženost putem ingestije je manje razrađena jer bi se za svaku vrstu hrane
morao računati unos za životni vek, ali je sigurno da se konzumiranjem zagađenih
žitarica, voća i povrća kao i zagađene hrane životinjskog porekla unose različite toksične
materije. Za kancerogene materije nema bezbedne granice vrednosti, dok za
nekancerogene postoje definisane vrednosti zahvaljujuci kompenzatornim procesima u
izloženom
organizmu.
Ekonomske štete su velike. Povećana je toplota zemljišta i smanjena količina padavina.
Padaju kisele kise. Zagađuje se zemljište i plići vodonosni slojevi. Oštećuje se biljni svet
a time ometa proces samoprečisćavanja vazduha. Poremećen je lanac ishrane. Brzo
nastaje erozija građevinskog materijala, propadaju spomenici kulture, veće je prljanje
stanova, namestaja, rublja. Svaku promenu u sastavu i stanju vazduha, koja prelazi
granicu prilagodljivosti ljudskog organizma i dovodi do njegovog obolevanja, nazivamo
aerozagađenjem.
2.IZVORI ZAGAđEN A
ј
To su pre svega procesi sagorevanja uglјa i nafte u elektranama, toplanama i
individualnim kućnim lozistima , procesi u industrijskim postrojenjima (naftna, hemijska,
metalurska, prehrambena), izduvni gasovi saobraćajnih vozila i teških mašina, procesi na
deponijama otpada i smeća itd. Najčešće zagađujuće materije su CO2, CO, SO2, azotni
oksidi, razna organska jedinjenja (uglјovodonici, benzoli, freoni), olovo i dr. Do sada je
identifikovano više stotina različitih zagađujućih materija, a treba istaći mogućnosti
stvaranja novih, do sada nepoznatih jedinjenja, pod uticajem sunčevog zračenja i
električnog pražnjenja. Na kvalitet vazduha na jednom području, pored koncentracije
zagađujucih materija iz izvora zagađenja i udalјenosti izvora, veliki uticaj imaju
meteoroloski elementi: stanje vazdušnog pritiska, pravac i brzina vetra, vrtložna strujanja,
odsustvo vetra, vlažnost vazduha, prisustvo magle, količina padavina, temperatura
vazduha i temperaturne inverzije. Najveća koncentracija zagađujućih materija rasprostire
se vodoravno u pravcu vetra. U periodima "tišine" - odsustva kretanja vazduha sve
zagađujuće materije ostaju u naselјu. U donjim slojevima atmosfere vazduh je topliji i
kreće se ka gornjim hladnijim slojevima što omogućava normalnu disperziju. Međutim u
uslovima naglog rashlađivanja zemlјe dolazi do temperaturne inverzije. Prizemni vazduh
je hladniji od onog u višim slojevima pa je disperzija onemogućena. Nizak vazdusni
4
pritisak, odsustvo vetra, velika vlaznost vazduha, magla i temperaturna inverzija
smanjuju rasprostiranje zagađujućih materija u visinu i dalјinu, zadržavaju ih u
prizemnim slojevima i koncentrišu u blizini izvora zagađenja. Može doći do stvaranja
"smoga" sa jedinjenjima koja su izuzetno otrovna i opasna po zdravlјe lјudi. Nivo
koncentracije zagađujućih materija utvrđuje se merenjem. Koncentracija zagađujućih
materija u vazduhu, na određenom mestu, kojom se izražava kvalitet vazduha, zove se
imisija. Nadležno ministarstvo propisuje granične vrednosti imisije, obezbeđuje propisno
praćenje kvaliteta vazduha u naselјu i evidenciju podataka, obezbeđuje praćenje osnovnih
meteoroloških elemenata i prati uticaj zagađenog vazduha na zdravlјe lјudi.
Cilј kontrole kvaliteta vazduha je zaštita zdravlјa lјudi, odnosno, utvrđivanje
izvora zagađenja, utvrđivanje stepena zagađenja, utvrđivanje kretanja zagađenosti
vazduha u toku godine, procena opterećenosti pojedinih lokacija, utvrđivanje kritičnih
situacija u cilјu upozorenja javnosti, utvrđivanje mera zaštite.
Podaci dobijeni praćenjem aerozagadjenja su osnov za donošenje programa
sanacije određenog područja. U slučaju prekoraćenja graničnih vrednosti imisije,
zagađivac je dužan da na zahtev određenog inspekcijskog organa preduzme potrebne
mere da bi se koncentracije štetnih i opasnih materija svele na propisane granične
vrednosti imisije. Najčešće se kontrolišu imisija SO2 iz grupe nekancerogena i čađ iz
grupe kancerogena i ukupne taložne materije. Oni se mogu smatrati indikatorima
aerozagađenja. Sumpordioksid, nastaje kao proizvod sagorevanja sumpora u fosilnim
gorivima. To je gas oštrog mirisa, teži od vazduha. Toksičnost mu se pojačava u
uslovima povećane vlažnosti zbog stvaranja sumporne kiseline. Iritira disajne puteve i
konjuktive, a pri većim koncentracijama oštećuje plućni parenhim i čulo mirisa. Dugo
udisanje manjih koncentracija u stanju je da izazove hronično ostećenje disajnih puteva,
konjuktiva i gleđi zuba, a neki mu pripisuju kataralne promene sluzokože želuca,
menstrualne poremećaje i različite promene u krvnoj slici.
Prema najnovijim saznanjima proizvodi oksidacije SO2 u vazduhu još su toksišniji od
samog SO2. Čađ nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. To su fine, male čestice veličine
oko 5 mikrona. Lebde u vazduhu i pona šaju se kao gas. Sadrže toksične i kancerogene
materije. Mogu nakuplјati i bakterije. Lako prodiru u disajne puteve i ostećuju ih.
Taložne materije su delići čvrstog goriva, pepela, ulične prašine koji usled svoje težine
padaju na zemlјu. Dejstvo na organizam im zavisi od porekla i hemijskog sastava,
veličine i oblika čestice, zagađenosti mikroorganizmima. Padavine sa pH vrednošću
ispod 5,6 su kisele padavine ("kisele kiše").
Analitičari navode da su čestice u vazduhu često opasniji zagadjivač od štetnih
gasova, kao i da najveće zagadjenje trenutno potiče iz Azije.
Postoje mnoge vrste zagađenja vazduha, ali štetni gasovi koji su ugrozili ozonski omotač
Zemlјe proteklih godina privlače najviše pažnje, bar kada je reč o medijima. Stručnjak za
zagađenje vazduha, Alan Krupnik iz organizacije Resursi za budućnost, kaže da je taj
pristup pogrešan.
«Epidemiološka literatura pokazuje da su čestice u vazduhu zapravo mnogo veći problem
za lјudsko zdravlјe nego ozon. Te čestice mogu da uklјuče sve od fine prašine do čađi, i
mogu da budu vidlјive golim okom, ili samo pod mikroskopom. Proizvode ih elektrane,
5
