Zeolit NaY

Zeoliti
Zeoliti su familija alumosilikatnih materija. Otkriće zeolita vezuje se za švedskog naučnika Aksela Fridriha Kronšteda, koji je 1756 god. Otkrio je da prirodni materijal stilbit pri zagrjevanju gubi vodu, a pri hlađenju reverzibilno vezuje vodenu paru iz vazduha. Ričard Berer je 1948. godine je prvi napravio sintetički zeolit i od tada je napravljeno preko 150 sintetičkih zeolita.
Opšta formula zeolita je:

Mx/n[(AlO2)x(SiO2)y] • mH2O (1)

pri čemu je negativno naelektrisan skelet alumosilikata neutralisan sa katjonom M valence n a odnos y/x je jednak ili veći od 1.
Zeoliti su kristalni alumosilikati trodimenzionih struktura. Osnovne strukturne izgrađivačke jedinice čine atomi silicijuma i aluminijuma, koji se nalaze u centru tetraedra, na čijim su rogljevima atomi kiseonika. Tetraedri silicijuma (SiO4)4- i (AlO2)5- se međusobno povezuju preko atoma kiseonika.

Tetraedri kao osnovne izgrađivačke jedinice strukture se mogu povezivati na različite načine pa mogu graditi četvoročlane ili šestočlane prstenove. Udruživanjem tetraedara u druge strukturne oblike nastaju takozvane sekundarne izgrađivačke strukturne jedinice. Sekundarne izgrađivačke jedinice, koje učestvuju u izgradnji zeolita su:a) jednostruki četvoročlani prsten (S4R), b) jednostruki šestočlani prsten (S6R), c) jednostruki osmočlani prsten (S8R), d) dvostruki četvoročlani prsten (D4R, e) dvosruki šestočlani prsten (D6R), f) kompleksna struktura 4-1, g) kompleksna struktura 5-1 i h) kompleksna struktura 4-4-1. Iz primarnih izgrađivačkih jedinica, tetraedara, formiraju se šestočlani i četvoročlani prstenovi, koji se udružuju u mnogo složeniji oblik kubooktaedar. Kubooktaedar nastaje spajanjem 24 tetraedra TO4(TO4=SiO4 ili AlO2) i poznat je pod imenom sodalitska jedinica .