Zlostavljanje

ZLOSTAVLJANJE

Zlostavljanjem smatramo namerno ili nenamerno delovanje ili omogućavanje delovanja odraslog pojedinca ili društva u pravcu suprotnom fizičkom i psihičkom zdravlju deteta (modifikovano prema SZO). To je kompleksna pojava na koju utiče niz faktora etičke, socijalne, ekonomske, pravne, psihološke, medicinske i druge prirode.
O epidemiološkim podacima kao i o incidenci teško je govoriti. Najveći broj autora smatra da verifikovani slučajevi predstavljaju samo 10% realnih.
U SAD gde je prijavljivanje i verifikacija zlostavljanja obavezna učestalost je 1%. Kod nas su ovakvi podaci insuficijentni.
Najčešće se otkrivaju fizički zlostavljana deca. Zlostavljači su najčešće roditelji, uglavnom majke ili druge ženske osobe koje se brinu o detetu. Oni ne spadaju u grupu psihopata niti sociopata već osoba koje su i same u detinjstvu bile zlostavljane pa čin zlostavljanja predstavlja oživljavanje onog što su doživele u detinjstvu. Zlostavljanje se gotovo uvek sreće u kontekstu klasične problematike kao što su alkoholizam, nezaposlenost, siromaštvo, razni oblici dezorganizacije porodice. Kod fizičkog zlostavljanja povrede nisu akcidentalne. One mogu biti lake, teške i smrtonosne, nastale u pojedinačnim epizodama ili ponavljane. Nalaz svežih i starih povreda uvek je suspektno na ovu etiologiju.
Emocionalno zlostavljanje je sigurno najčešće, ali i najteže za dijagnostikovanje. Nedostatak roditeljske ljubavi, brige i podrške uzrokuje moralnu i psihičku nestabilnost, gubitak samopoštovanja, zastoj psihomotornih funkcija, nedostatak motivacije i svega onoga što smatramo konverzivnim neurozama. Kod dece iz porodica bez pozitivne afektivnosti izražena je emocionalna deprivacija koja je iskorišćena za kriminal i prostituciju.
Seksualno zlostavljanje je svaka seksualna aktivnost između odrasle osobe i deteta. Od svih oblika zlostavljanja ovaj ima najveći broj neotkrivenih slučajeva. Najčešći razlog je strah i osećaj stida žrtve, ali i brojni problemi u identifikaciji, verifikaciji i konačnom postavljanju dijagnoze. Ženska deca su češće žrtve seksualnog zlostavljanja, ali su povrede genitalija češće kod muške dece. Ovaj čin može biti agresivan, sa više povreda i težom psihičkom traumom i neagresivan koji je mnogo češći i dešava se u najvećem broju slučajeva u okviru porodice (otac, očuh, majka, u imućnijim porodicama posluga, osobe koje čuvaju decu). Učestalost incesta je nepoznata. Oko 75% pedofilije se može smatrati incestom. On je retko agresivan i praćen telesnom povredom, uglavnom se svodi na gledanje genitalija, oralni seks i dodirivanje.
Seksualno zlostavljanje je naročito izraženo u tri socijalne kategorije: verski ekstremisti, vojne baze i zatvori i porodice sa teškim socio-ekonomskim problemima.
Zlostavljanje deteta kao rezultat uzajamnog delovanja niza nepovoljnih faktora sredine ima za posledicu narušavanje fizičkog zdravlja, poremećaje razvoja ličnosti, razne oblike poremećenog ponašanja i neuspele socijalizacije.
Etiologija ovih pojava je vrlo složena i uslovljena međudejstvom više faktora:
• svojstva ličnosti roditelja
• neuobičajen razvoj i ponašanje deteta
• neadekvatni sredinski uslovi
• trenutne ili trajne porodične krize
Svojstva ličnosti roditelja (staratelja) odnose se na neadekvatan odnos sa detetom iz koga proističu zanemarivanje i zlostavljanje. Ovi roditelji su odgajani bez ljubavi ili potiču iz razrušenih ili poremećenih porodica u kojima su i sami bili zanemarivani ili zlostavljani. Ovo je uticalo na njihov razvoj ličnosti, zbog čega su emotivno neuravnoteženi i nezreli i po pravilu imaju lošu autopercepciju i percepciju sopstvenog ponašanja. Tako frustrirane osobe gube kontrolu nad sopstvenim životom, loše su socijalno prilagođene i lako posežu za alkoholom i drogom. Ovakvi roditelji nisu u stanju da detetu pruže adekvatne uslove za nesmetan psihički razvoj, a istovremeno od dece očekuju više nego što im pružaju i više od mogućnosti deteta. Poznato je da model vaspitanja proživljen u detinjstvu u značajnoj meri određuje načine ponašanja i oblike prilagođavanja odraslih. Detinjstvo ispunjeno zlostavljanjem i zanemarivanjem implementira određene mehanizme socijalizacije koji se prenose na sledeću generaciju, čineći je žrtvom istih ili sličnih okolnosti.