Znanje

POJAM I PODELA ZNANJA

Njutn je rekao:  „Ono što znamo je samo jedna kap, Ono što ne znamo je okean.“

Umesto tradicionalnih resursa kao što su rad, zemlja i kapital, poslednjih godina u središtu pažnje se našao dodatni resurs – znanje. Razvojem tehnologije, a posebno informacione, znanje koje organizacija poseduje postaje ključni izvor konkurentske sposobnosti preduzeća. Davenport i Prusak ističu kako mnoga preduzeća često ne uviđaju razliku između sadržaja pojmova podatak, informacija i znanje.

Reči podatak i informacija su česte u svakodnevnom životu. Podatak je u osnovi poruka koja se može i ne mora iskoristiti. Podatak je formalizovan prikaz misli,idje ili neke druge činjenice pogodan za komunikaciju, tumačenje i obradu od strane čoveka ili mašine. Kao primeri podatka u različitim notacijama mogu se navesti tekstualni zapis, tehnički crteži, rezultati matematičkog proračuna.
Informacija je svako saznanje koje može da bude prihvaćeno od živog bića ili mašine. Informacija se odlikuje nekim bitnim svojstvima:

• za svaku informaciju mora postojati pošaljilac i primalac,
• infomacija povećava nivo znanja primaoca,
• mora biti razumljiva za primaoca,

Važno je napraviti razliku između podatka i informacije, pojmova koji se često poistovećuju. Na primer broj 6 je podatak i on kao takav nema posebno značenje, međutim “Sada je 6 časova” je informacija jer je podatku dodeljeno neko značenje. Tako možemo uvideti da se informacija sastoji od podatka i značenja koje mu je dodeljeno.

Klasifikacija znanja prema Ikujiro Nonaki je na:

• eksplicitno znanje i
• implicitno (tacino) znanje .

Način i uspešnost prenošenja znanja dosta zavisi od vrste znanja, odnosno da li je u pitanju eksplicitno ili implicitno (tacitno) znanje. Eksplicitno znanje se relativno lako prenosi kroz različite oblike pisanih izveštaja, priručnika, knjiga i elaborata, zatim različite oblike elektronske razmene informacija, zatim kroz faksove, crteže, e-mailove i druge oblike neličnih komunikacija.
Za razliku od eksplicitnog znanja, tacitno znanje je mnogo teže za razmenu i transfer, jer zahteva ličnu komunikaciju između pojedinaca. Pošto je tacitno znanje smešteno u glavu
eksperata, ono može biti preneto samo voljom pojedinca koji ga poseduje, uz direktnu i intenzivnu komunikaciju sa osobom kojoj treba preneti tacitno znanje.

EKSPLICITNO ZNANJE

Eksplicitno znanje je kodifikovano znanje, lako za transformisanje u formalan, sistematičan i lako razumljiv jezik. Može biti izraženo i rečima i ciframa, kao i preneseno drugima u obliku podataka, naučnih formula, specifikacija… Skladišti se u vidu knjiga biblioteka, arhiva, u bazama podataka.
Drugim rečima, eksplicitno znanje jest formalizovano implicitno znanje koje se može slati, uređivati, brisati, tj. njime se može manipulisati. Ovaj oblik znanja najčešće se koristi iz navedenih razloga jer omogućava, bržu i lakšu izmenu nego, primeri implicitnog znanje.
Osnovne karakteristike su:

• formalnost,
• sistematičnost
• lako razumljivo,
• jednostavno prenošenje i reprodukcija.