ЕКОНОМСКА ШКОЛА
ПРИЈЕДОР
МАТУРСКИ РАД
ИЗ ЕКОНОМИЈЕ
ТЕМА:
АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ И ДИВИДЕНДА
Ментор: Ученик:
Рада Томић, проф.
Маја Старчевић, IV2
Приједор, школске 2019/2020. године
4
1. ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
Предузеће представља основни субјекат тржишне привреде који се успоставља као
организација људи и средстава за производњу. Свако предузеће је заправо привредни
субјекат у оквиру којег се у робно – новчаној привреди обавља одређена привредна
дјелатност. Од пословања предузећа, његовог раста и развоја у великој мјери зависи темпо
привредног и друштвеног развоја сваке земље као и ужих и ширих региона. Свако
предузеће је организација људи и средстава који имају заједнички циљ. Основни разлог
настанка и постојања предузећа, независно од тога да ли предузеће тежи остваривању
профита или функционише као непрофитно оријентисано, је повећање ефикасности.
Предузеће је најефикасији облик организације привредне активности и зато је предузеће
основна институција сваке тржишне привреде.
Као привредно – правно лице, предузеће је самостално у процесу привређивања и у
правном промету са осталим субјектима друштвене заједнице. Привредно лице предузећа
настаје удруживањем привредних личности чланова радног колектива ради извршавања
одређених задатака у циљу остваривања процеса друштвене репродукције. За разлику од
њега, правно лице предузећа се испољава у његовом односу како према члановима радног
колектива тако и према другим предузећима и према друштвеној заједници. Испуњавање
одређених права и обавеза представља правну способност предзећа, док његову пословну
способност чини приређивачка дјелатност. Предузеће функционише успостављањем
међусобних односа између средстава за рад, предмета рада и радне снаге као основних
елемената производње који су усклађени квалитативно, квантитативно и временски.
Предузећа могу бити организована у форми:
друштва лица и
друштва капитала.
5
1.1. Друштва лица
Друштва лица су облик организовања предузећа којег одликују персонална својства,
међусобно познанство и повјерење чланова. Из ових разлога проистиче и предузимање
неограничене одговорности за обавезе друштва. Иступање или смрт неког од чланова
друштва битно утичу на функциоисање предузећа и могу довести до његове ликвидације.
За овај облик предузећа посебно се регулише пренос удјела трећим лицима. Друштва лица
се називају и партнерска друштва јер њих чине и оснивају партнери који се удружују ради
заједнчког посла, а не појединачни власници. Они својим заједничким окупљањем
обезбјеђују неопходан капитал за оснивање и функционисање предузећа, учествују у
расподјели оствареног профита али у случају губитка учествују у његовом санкционисању
сразмјерно свом улогу. Постоје двије врсте друштва лица, а то су:
ортачко друштво
и
командитно друштво.
Ортачко друштво
настаје путем удруживања два или више физичких лица који имају
намјеру да под заједничком фирмом обављају неку привредну дјелатност. Пословање
ортачког друштва одвија се уз неограничену одговорност свих чланова друштва за обавезе
друштва. Имовина свих чланова друштва у случају неуспјеха у пословању улази у фонд за
покривање постојећих обавеза, а у случају да је губитак изнад наведеног фонда, користи
се лична имовина чланова ортачког друштва.
Командитно друштво
је друштво лица које се оснива уговором између два или више
физичких и правних лица од којих најмање једно лице одговара неограничено за обавезе
предузећа и назива се комплементар, а најмање једно одговара ограничено до висине свог
улога и назива се командитор. Специфичност командитног друштва је управо у томе да
један или неколико чланова одговарају цјелокупном имовином, представљају га и
управљају пословањем, док остали чланови друштва одговарају до висине средстава
уложених у друштво. У случају остваривања пословног добитка, комплементари и
командитори учествују у његовој расподјели сразмјерно проценту свог удјела у друштву.
Комплементар може бити физичко лице, а командитор физичко и правно лице.
