1
SADRZAJ:
1. POJAM, ZADACI I SADRZAJ UPRAVLJACKOG RACUNOVODSTVA………....2
2. POJAM OBRACUNA TROSKOVA I UCINAKA……………………………………3
3. POJAM I ORGANIZACIJA PROIZVODNOG PROCESA…………………………..3
4. TROSKOVI I UCINCI U PROIZVODNIM PREDUZECIMA……………………….4
5. MESTA TROSKOVA…………………………………………………………………4
6. KRITERIJUMI KREIRANJA MESTA TROSKOVA………………………………...5
7. PODELA MESTA TROSKOVA PREMA DELATNOSTI KOJOJ PRIPADAJU……6
8. PODELA TROSKOVA U UPRAVLJACKOM RACUNOVODSTVU………………6
8a. UKUPNI, PROSECNI I MARGINALNI TROSKOVI……………………………7
8b. PRIMARNI I SEKUNDARNI TROSKOVI………………………………………7
8b1. TROSKOVI MATERIJALA……………………………………………...8
8b2. TROSKOVI AMORTIZACIJE…………………………………………...9
8b3. TROSKOVI STRANIH USLUGA……………………………………….9
8b4. TROSKOVI RADA……………………………………………………...10
8b5. TROSKOVI POZAJMLJIVANJA………………………………………10
8b6. TROSKOVI DOPRINOSA I CLANARINA……………………………10
8c. STVARNI, PLANSKI I STANDARDNI TROSKOVI…………………………..10
8d. FIKSNI, VARIJABILNI I MESOVITI TROSKOVI…………………………….11
8e. DIREKTNI I INDIREKTNI TROSKOVI………………………………………..12
8f. TROSKOVI PO FUNKCIONALNIM PODRUCIJIMA…………………………13
8g. TROSKOVI PROIZVODA I TROSKOVI PERIODA…………………………..13
9. ZAKLJUCAK………………………………………………………………………...14
LITERATURA……………………………………………………………………………15
2
1. POJAM, ZADACI I SADRZAJ UPRAVLJACKOG
RACUNOVODSTVA
Planiranje I kontrola kao osnovni instrument za realizaciju upravljanja preduzecem
zahtevaju prilagodjenu infomacionu osnovu. Pribavljanje, obrada, obuhvatanje I koriscenje
podataka za prosle I buduce dogadjaje, kao I baza za komunikaciju sa operativnim sistemom I
sistemom za pracenje spadaju u domen upravljackog racunovodstva I predstavlja
nezaobilazan sistem za planiranje I kontrolu.
Informacije finansijskog racunovodstva su veoma znacajne informacije i one se mogu
koristiti u upravi (menadžmentu) preduzeca.To su veoma znacajne informacione osnove koje
menadžment koristi u donošenju poslovnih odluka. One moraju biti, po formi i sadržini,
uskladjene sa informacionim potrebama menadžmenta. A to je, upravo, sadržaj upravljackog
racunovodstva.
Glavni zadaci upravljackog racunovodstva su pracenje dogadjaja u preduzecu kao I
planiranje, kontrola I vodjenje poslovnih procesa u preduzecu.
U izvrsavanju ovih zadataka upravljacko racunovodstvo obavlja sledece aktivnosti:
Pripemu I interpretaciju informacija finansijskog racunovodstva o preduzecu
kao celini
Analiticki obracun troskova I rezultata sa kalkulacijom
Racunovodstveno planiranje
Racunovodstvenu kontrolu
Prva dva dela upravljackog racunovodstva spadaju u domen racunovodstva troskova,
koji svojim fondom informacija omogucava usmeravanje niza analitickih upravljackih
postupaka ka ostvarivanju globalnog cilja preduzeca.
Dok planiranje I kontrola cine takozvanu budzetsku kontrolu odnosno kotrolu
izvrsenja budzeta kao lice I nalicje jednog istog procesa I dve potpuno ne razvojive faze
procesa planiranja. Budzetiranje predstavlja postupak dolazenja do buducih stanja,
predvidjanja buducih tokova sredstava I izvora troskova, prihoda I rezultata preduzeca kao
jedne celine kao I svih njegovih delova.
Sve informacije upravljackog racunovodstva su interno orijentisanea predmet njihovog
obuhvatanja predstavljaju svi dogadjaji unutar preduzeca, a sve informacije su namenjene
organima upravljanja na svim nivoima. Te informacije su analiticke I prilicno detaljne, a
orijentisane su na buducnost iako koriste I istorijske podatke.
Na osnovu gore recenog, moguce je dati jedno odredjenje upravljackog racunovodstva:
«Upravljacko racunovodstvo obuhvata procese i tehnike kojima se dolazi do finansijskih i
nefinansijskih informacija od znacaja za donošenje odluka, a u cilju, kvalitetnijeg upravljanja
poslovanjem i postizanja maksimalne finansijske uspešnosti».
4
b) masovna (omogucava masovnu izradu jednog ili više standardnih proizvoda –
ciglane, proizvodnja cementa.Tehnicka priprema se vrši jednom za celu buducu
proizvodnju konkretnog proizvoda)
c) serijska (u jednom proizvodnom ciklusu se istovremeno izradjuje veci broj
proizvoda ili delova proizvoda. Tu je velika produktivnost i ekonomicnost
proizvodnje)
4. TROSKOVI I UCINCI U PROIZVODNIM PREDUZECIMA
Trošenje u cilju izrade novih proizvoda izražava se pre svega u kolicinama.Ako se
kolicine faktora (elementi) koje se ulažu u proizvodni proces pomnože njihovim cenama,
dobijaju se troškovi uloženih faktora.
Postoji medjuzavisnost ucinaka i potrošnje osnovnih faktora proizvodnog procesa. Na dva
nacina se utvrdjuje koja je to kolicina utrošenih elemenata u jednom proizvodnom procesu
koja se može smatrati neophodnom za proizvodnju odredjenog ucinka:
na tržištu jer tržište nece priznati vece troškove od onih koji su objektivno
potrebni za proizvodnju odredjenih ucinaka
zakonskim propisima i standardima kojima se konkretno odredjuje koji se
troškovi mogu uracunati u cenu koštanja ucinka.
5. MESTA TROSKOVA
Osnovni problem u obracunutroskova sastoji se u sto tacnijem „vezivanju“ troskova za
njihove nosice. Raspodela mora da bude saglasna principu uzrocnosti, sto znaci da svaki
izazivac odnosno svaki uzrocnik treba da bude zaduzen za odnosni trosak, srazmerno tome u
kojoj meri ga je prouzrokovao ili izazvao. Samo se jedan deo tih troskova moze direktno
vezati na nosioce, kao njihove krajnje uzrocnike i ti troskovi predstavljaju direktne troskove.
Dok ostali deo svih troskova u preduzecu redstavljaju opste troskove.
Za opste troskove se ne moze reci direktno u vezi cega se odnose, odnosno od kojih
ucinaka su nastali, da bi se oni vezali za nosioce troskova mora se naci posredan put. U tom
putu se mora pronaci veza koja je u tom takozvanom lancu troskova u direktnoj vezi sa
nosiocima. U takvom slucaju najbolje je poci od pitanja: „Gde nastaju ti troskovi?“ jer mesto
gde oni nastaju je normalno i mesto gde nastaju i ucinci.
Svi troskovi nastaju unutar jednog prteduzeca, sto obicno znaci da se oni vezuju za novi
preduzeca, kao najvisi organizacioni nivo. Medjutim, nivo preduzeca sa aspekta raspodele
troskova na nosioce troskova ba nosioce troskova je u svakom slucaju neodgovarajuci. Na
5
njemu ima najvise opstih troskova, jer je preduzece kao organizacioni nivo pocetna karika u
rasporedjivanju troskova, i samim tim je i najudaljeniji od nosilaca troskova.
Ukoliko bi se troskovi obuhvatali samo na nivou preduzeca, za raspodelu na nosioce
troskova morala bi se koristiti jednistvena stopa. Na primer ako bi preduzece proizvodilo
samo jedan proizvod, ukupna cena kostanja tog proizvoda bila bi jednaka ukupnim
troskovima poslovanja u odredjenom periodu, odnosno ukupnim troskovima preduzeca.
Kao sto je poznato u okviru jednog preduzeca postoje proizvodne delatnosti i one su same
po sebi blize nosiocima troskova nego celokupan nivo preduzeca. Ukoliko bi se troskovi
obuhvatali na nivou delatnosti preduzeca, za svaku delatnost bi postojao poseban „kljuc“ za
raspodelu opstih troskova te delatnosti na nosioce troskova koji im pripadaju.
Medjutim, ni nivo delatnosti, sto se tice tacnosti raspodele troskova nije najpogodniji, a u
okviru svake delatnosti najcesce postoje veoam razliciti nosioci troskova. U okviru svake od
delatnosti preduzeca mogu se formirati odredjeni uzi organizacioni delovi za koje je moguce
vezivati troskove, odnosno na tim uzim organizacionim delovima nastaju troskovi.
Takvi organizacioni delovi su u najdirektnijem kontaktu sa nosiocima troskova i oni se
zovu mesta troskova i predstavlja svako mesto u preduzecu gde nastaju troskovi.
Racunovodstveno pracenje troskova na svakom mestu na kojem su ti isti troskovi nastali je
besmisleno i neekonomicno. Upravo iz tog razloga oni se svrstavaju u vece ili manje grupe i
na taj nacin se formiraju racunovodstvena mesta troskova.
Racunovodstvena mesta troskova se mou definisati kao uze organizacione jedinice dela
odredjene delatnosti u okviru koje se obavljaju vise homogenih poslova.
6. KRITERIJUMI KREIRANJA MESTA TROSKOVA
Pitanje izbora racuna troskova predstavlja centralno pitanje u citavoj organizaciji
obracuna troskova i ucinaka jednog preduzeca. Da bi se u konkretnom preduzecu otvorili
odgovarajuci racuni mesta troskova mora se voditi racuna o poslovno – organizacionoj
strukturi preduzeca kao i opstim kriterijumima izbora troskova.
Najvazniji opsti kriterijumi kojih se treba pridrzavati prilikom izbora mesta troskova su:
Homogenost poslova i ucinaka
Teritorijalni kriterijum
Kriterijum ekonomicnosti
Kritrerijum preglednosti
Kriterijum odgovornosti
