Uloga velikih preduzeća u svetskoj privredi Strana veliki interes od novih pronalazaka,jer time ostvaruju niz prava(autorska,prava na upotrebu...),a pored ostalog nova,produktivnija tehnologija;novi,kvalitetniji proizvodi,povećavaju profit i rentabilitet tih preduzeća.
Drugo,mnoge sportske,kulturne i edukativne manifestacije nebi
mogle biti organizovane bez pomoći velikih preduzeća,koja se na taj način reklamiraju pred širim potrošačkim masama.
Između ostalog,velika preduzeća su prvi pokretači
ekonomskog,pravnog i socijalnog razvoja,delujući na dva navedena načina,time čineći dobrobit celokupnoj naciji.
Navedene činjenice ukazuju na to da su velika preduzeća i njihova
uloga u svetskoj privredi,teme kojoj bi trebalo posvetiti više pažnje,te sam u ovom radu opisao nekoliko momenata koji su značajni.U prvoj tački opisan je razvoj preduzeća,njihov rast i izlazak na svetsko tržište.Druga tačka vezana je za izvoz kapitala,formiranje multinacionalnih kompanija,i njihov uticaj na svetsku privredu,ekonomsku i političku situaciju u svetu,a i mnogih zemalja u razvoju.Treća tačka je uslovno rečeno suma prve dve tačke,jer izražava interesna područja u kojima deluju velika preduzeća,i način na koji taj uticaj ostvaruju.Četvrta tačka predstavlja upoređivanje pozitivnih i negativnih rezultata uticaja velikih preduzeća,i konačni zaključak njihove uloge.
4
Uloga velikih preduzeća u svetskoj privredi Strana
1.Razvoj preduzeća
(izlazak na svetsko tržište)
Razvoj preduzeća je nešto što sve vlade imaju kao jedan od
primarnih ciljeva. Osim toga,razvoj preduzeća i preduzetništva je u mnogim teorijskim pravcima odobravano, jer je u tome viđena jedina mogućnost državne intervencije,kao recimo kod Fiziokrata koji su zagovarali slobodno privređivanje (
Lesefer doktrina
) smatrano je da država treba da bude
izostavljena iz privrednih aktivnosti ili,ako je to potrebno,treba da se usmeri samo na razvoj preduzeća.U poslednje dve decenije Evropu (istočnu i jugoistočnu) zahvatio je jak tranzicioni talas;u zemljama,bivšim članicama sovjetskog bloka su promenjeni državni sistemi,uglavnom prosovjetske,komunističke orijentacije,te veoma lako su se mogli,za analitičke potrebe,pratiti potezi vlada država u tranziciji.Etatistički način privređivanja se pokazao kao veoma loš;posle tri do četiri decenije održavanje takvog načina privređivanja počele su se ispoljavati njegove posledice,izazivajući teške ekonomske krize u vidu pada proizvodnje,pada produktivnost,pada najamnina i životnog standarda,pojave visoke stope nezaposlenosti,itd.Pošto je privreda bila u krizi,većina velikih proizvodnih sistema su se morali privatizovati,kako bi privreda oživela,jer država nije imala sredstava za njihovu sanaciju ili obnovu proizvodnih pogona.Privatizacijom se privreda mogla osposobiti,ali nisu mogli biti učinjeni veći rezultati na planu zaposlenja.Stoga Vlade su širom zemalja otvarale kancelarije koje su bile zadužene da pomažu u razvoju malih i srednjih preduzeća, onim većim su zakonskim propisima omogućili
5
Uloga velikih preduzeća u svetskoj privredi Strana proizvode.Preduzeće,ukoliko bi htelo da uđe na takvo tržište moralo bi da zadovolji ove,ponekad i visoke standarde,da modernizuje i racionalizuje proizvodnju,da zadovolji i neke ekološke standarde(recimo,u Evropskoj Uniji,nemoguće je uvoziti bezalkoholna pića čiji je sadržaj radio-aktivan,čak i u najmanjim mernim jedinicama).Za preduzeće, ulazak na ovakva tržišta je veoma bitno,jer iza njih stoji odlična platežno sposobna tražnja.
Kada je reč o fazama u rastu i razvoju predeuzeća koje odražavaju
promene u strukturi delatnosti,onda se prevashodno ima u vidu smenjivanje ekspanzije i diversifikacije kao pravaca rasta preduzeća.Polazi se od toga da preduzeće obično startuje sa manjim ambicijama da bi kasnije,zahvaljujući stečenoj akumulaciji i izazovima iz okruženja povećalo,proširilo svoje polsovanje,i došlo u fazu kada dalji rast podrazumeva korenite reorganizacije.U tom pogledu uobičajen je pristup da se u evolutivnom putu preduzeća identifikuju sledeće faze:
Prva faza je osnivanje koju karakteriše start sa jednim proizvodom i neformalna organizaciona struktura. Drugu fazu čini rast proizvodnje i prodaje dotičnog proizvoda i afirmacija
ključnih
funkcija
kao
što
su
inženjering,proizvodnja,prodaja,finansije i sl. Treća faza je period proširenja proizvodnog programa na bazi koncentrične diversifikacije i drugačijeg organizacionog strukturiranja funkcija i proizvodnih jedinica Četvrta faza koju karakteriše rast putem konglomeratske diversihikacije i korenite reorganizacije.To je kritična faza u kojoj se vrše radikalne promene u konfiguraciji i daljem rastu preduzeća,pa čak i potpuno osamostaljivanje pojedinih delova.
