NASTANAK I POJAM PRAVA

1. Problemi u definisanju prava ………….str. 159

Pravo se može uglavnom posmatrati kao društvena pojava, kao sređena celina pravnih
normi i društvenih odnosa (pravni poredak) i kao sistem prava, povezanost određenih
pravnih   normi   kao   sistem.   Kao   društvena   pojava   pravo   se   vezuje   za   mnoge   druge
društvene pojave, a posebno za običaj i moral. Međutim, zajedničko za pravo i druge
društvene norme da su to pravila koja regulišu ponašanja ljudi u društvu. Država je dala
osnovne   elemente   i   učinila   razliku   kod   pravnih   normi   u   odnosu   na   druge   društvene
norme. Dakle država je ta koja daje pravno obeležje normama i to se manifestuje u
obezbeđenju primene norme, obezbjeđenju sankcije u slučaju da se norme ne primenjuju.
Država stvara prvane norme ali ih mogu stvarati razne organizacije, pa i privatna lica
(statuti, ugovori). Prema tome za karakter pravnih normi nije bitno ko ih stvara, već da
država   obezbeđuje primenu pravnih normi, da ih sankcioniše jer država za razliku od
drugih organizacija   raspolaže monopolom sile koja se manifestuje u primeni normi.
Pojam prava određuju teoretičari i filozofi prava. Razlikujemo deskriptivne (vrednosna
neutralnost) i preskriptivne ( nisu neutralne, kritički preispituju pravo prema moralnim
opšteljudskim standardima) definicije prava. Prvi problem na koji nailazimo   prilikom
razmatranja   uvođenja   u   pravo   svodi   se   na   definiciju   samog   prava.Pravnici   ne   mogu
definisati jednu definiciju o pravu. Od toga kako je on određen i shvaćen zavisi dalje
određivanje     pojmova   i   proučavanja   prava.   Izgleda   da   nema   apsolutno   savremene
najbolje definicije. Cilj pravne nauke jeste da sistematizuje dostignuti nivo građe o pravu
kako bi moderna nauka prava imala materiajl za konstruisanje sopstvenog odnosa prema
prema opštem shvatanju prava.

2. Pravo kao norma i pravo kao fakt..............str. 163

Pravni poredak kao vrsta društvenog poretka koji je regulisan pravnim normama ima
svoja dva elementa, normativan i faktičan. Kao nosioci dva različita pogleda na svet
izdvajaju se normativisti i fakticisti. Najizrazitiji teoretičar normativizma je Hans Kelzen.
Po normativistima ključ za razumevanje prava sadržan je u normi. Sve pojave dovesti u
logičan   sklad   sa   normom.   Po   shvatanju   normativist   pravo   se   uzdiže   nad   ljudskim
ponašanjem. Da pravo nije na ovaj način shvaćeno ne bi bilo moguće razlikovati krivično
delo ubistva od izvršenja smrtne presude. I jedno i drugo su ljudska dela sa posledicom
prestanka ljudskog života, tek uz ideju prava može se uočiti da je prvo protivpravno a
drugo   pravom   opravdan   prestanak   života.Ako   pravo   shvatimo   kao   fakt   nećemo
razlikovati ako država liši lice života ili to uradi kriminalac. Dok normativisti ističu da je
pravo   sastavljeno   od   normi   koje   iskazuju   ono   što   treba   da   bude,   fakticisti   u   pravu
prepoznaju ono što jeste. Predstavnik pravnog fakticizma V. Lundstet objašnjava: Pravo
je uvek i po svemu faktičko stanje i zbivanje, jedan faktički poredak stvari smješten u
postojećoj društvenoj realnosti.

3. Pravo kao jezički proces..................str. 165

Pravo   je   jedan   specifičan   proces   ,   odnosno   deleatnost   sastavljena   od   misli   koje   se
iskazuju jezikom- usmeno ili pismeno.   Iskazi mogu biti deskriptivni i preskriptivni.
Funkcija deskripcije je da obavještava o činjenicama i da na taj način posredno utiču na
ponašanje ljudi, Funkcija preskripcije je da obaveštavaju o nečijim željama i volji i da
tako neposredno utiču na ljudsko ponašanje, podstičući ih i usmeravajući ih u određenom
pravcu.   Očigledno   je   da   normativizmom   dominiraju   preskriptivni   a   fakticizmom
deskriptivni iskazi.

4. Pravo kao vrednost...............str. 166

Radbruh izvodi pravo iz ideje pravde. Pojam prava je usmeren na ideju prava koja ne
može biti ništa druge nego pravda.
Dakle, pravo se može pojaviti kao vrednost kojoj teže skupine ljudi željne dobre
organizovanosti sa ciljem skladnog razvoja međuljudskih odnosa. Opšteprihvatljive
vrednosti čovječanstva i ljudske civilizacije iz kojih izvire pravo kao vrednost su pravda,
sloboda, mir, red i sigurnost.

5. Pojam prava........str. 169

Pravo se može posmatrati filozofski, metafizički, vezivati za pravdu, slobodu, čast itd.
Mi smatramo da pojam pravo treba odrediti pre svega u najširem smislu kao društvenu
pojavu.
Pravo je skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose u državi (državno-pravni
poredak), usmeravajući ih ka razvoju i ostvarenju određenih vrednosti i ciljeva, a čija je
primena   obezbeđena     (sankcionisana   )   državnom,   njenim   aparatom   koji   raspolaže
monopolom fizičke sile.
Prvi elemenat (normativnog karaktera): Pravo je skup pravnih normi
Drugi elemenat (sociološkog karaktera): pravo reguliše društvene odnose u državi
Treći   elemenat   (faktičkog   karaktera):   da   se   pravnim   normama   ostvaruju   vrednosti   i
ciljevi određenog društva i države
Četvrti   elemenat   (faktičkog   karaktera):   da   je   primena   pravnih   normi   obezbeđena
(sankcionisana) državnim aparatom koji raspolaže monopolom fizičke sile
Pravo ima funkciju da disciplinuje slobodu odnosno da reguliše odnose u društvenoj
zajednici. Pravo je nezainteresovano za neke odnose. Samo oni odnosi koji su konfliktni
će se regulisati putem pravnih normi.

II PRAVNA NORMA
1. Pojam pravne norme...................str. 188

Pravne norme regulišu najbitnije društvene procese bez kojih država ne bi mogla biti
skladno uspostavljena. Za tipične moralne norme pravni poredak ne pokazuje interes, npr.
Zabrana laganja drugih, nemaju značaj po funkcionisanje države jer ne tretira celovitost
društvenih pdnosa. (Muž prevario svoju ženu, on je prekršio moralnu normu ali zbog toga
neće   biti   ugroženi   društveni   odnosi   već   samo   nekoliko   pojedinačnih.   Odnos   među
moralnim   normama   nije   hijerarhizovan   a   među   pravnim   normama   postoji   njihova
međusobna   hijerarhijska   usaglašenost.   Kazne   su   kod   moralnih   normi   fizičke   a   kod
pravnih fizičke.
Pravo je sastavljeno od mnogobrojnih i raznovrsnih pravnih normi. Pravna norma je
osnovni element prava.  Pravna norma je pravilo ponašanja ljudi u društvu sankcionisano
od strane države, njenim monopolom fizičke prinude.

2.Elementi pravne norme.................str. 191

Svaka pravna norma sastavljena je odre]enih elemenata. Tek usaglašeno sadejstvo ovih
elemenata nam omogućava da stvorimo celinu koju određeujemo kao pravna norma.
Kod pravne norme razlikujemo sledeće delove, elemente: predpostavku (hipotezu)
dispozicije, dispozicija, predpostavku sankcije, sankcija. Dva pravila u pravnoj normi su ,
primarno pravilo je dispozicija a sekundarno sankcija.

Predpostavka (hipoteza)dispozicije

– ukoliko se ljudi nađu u određenoj situaciji tek

onda su obavezni da se ponašaju po pravilu koje je propoisao stvaralac norme.

Sankcija –

je pravilo ponašanja čija je primena uslovljena prekršajem dispozicije. Lice

koje je učinilo prekršaj dužno je da se ponaša po sankciji (kod npr. Smrtne kazne državni
organ će primeniti sankciju). U pravnoj normi određuju se razne sankcije: opomena,
ukor, novčana kazna..
Zbog značaja i vasžnosti pravnog poretka sankcija se unaprijed odrežuju. Ovo pravilo se
naziva princip zakonitosti (legaliteta).Krivica i sankcija moraju biti određeni u normi pre
nego što je delo učinjeno.

Vrste sankcija:

sankcije kao prinudne mere su mnogobrojne i vrlo različite.



Sankcije se mogu podeliti prema težini prekršaja koji opet zavisi od težine,
veličine povrede interesa države. Osnovna podela na teže i lakše.



Sankcije se mogu podeliti s obzirom na vrstu dobara koja se oduzimaju.



Sankcije se dele prema vrstama prekršaja i granama prava.



Sankcije se mogu podeliti prema tome na koga su uperene, na koga se primenjuju.



U pravu postoje sankcije koje se odnose na posebnu oblast – međunarodno pravo

3. Vrste pravnih normi...........str. 211

Osnovne podele u uvodu u pravo su:



Uslovne i bezuslovne norme – Uslovne su one koje sadrže uslov. Od ispunjenja
uslova zavisi primena norme. Uslov se nalazi u pretpostavci dispozicije.
„Građanin koji je navršio 18 godina života ima pravo da bude biran.“ Bezuslovne
norme ne sadrže uslov „Zabranjen je prinudan rad“.Njihova primena nije
uslovljena.



Apstraktne (opšte) i konkretne norme – Apstraktne norme se odnose na niz
istovetnih slučajeva „Život čovjeka je neprikosnoven“ a konkretne se odnose na
određeni slučaj „naređuje se rušenje kuće u mestu N, u ulici na broju..



Opšte (generalne) na sve građane, posebne npr radnici i individualne (pojedinačne
norme) janko Janković je dužan da plati porez.

4. Povezivanje (hijerarhija) pravnih normi...str.213

Prvane norme kroz povezanost stvraju određene celine i skupa čine pravni poredak. Za
pravni   poredak   naročito   je   važno   povezivanje   pravnih   normi     po   opštosti   odnosno
konkretnosti   u regulisanju   društvenih odnosa a sa tim u vezi   razlikujemo podelu na
opšte   i   konkretne.   Opšte   norme   su   iznad   konkretnih.   Postoje   više   (koje   se   nalaze   u
osnovnim višim aktima kao što su ustav, zakon i niže opšte norme koje se nalaze u nižim
aktima kao što su uredbama, pravilnicima i dr
Povezivanje pravni  norme  se  izražava  tako  što  se opšte  norme  nalaze  u  zavisnosti i
hijerahijsom odnosu prema stepenu opštosti. Pravilo je da viši akti sadrže više norme,
norme sa većim stepenom opštosti.

IV. IZVORI PRAVA
1. Pojam izvora prava...........str. 214

Pravo se izražava u pravnim aktima. Postavlja se pitanje izvora prava. Tako dolazimo do
izvora prava u materijalnom i formalnom smislu.

Materijalni izvori

prava

nisu vezani za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji

stvaraju pravo, iz kojih izvire pravo.

Formalni izvori prava

jesu opšti pravni akti jer imaju moć da stavraju pravo, tj. druge i

nove opšte pravne akte.

Pravna snaga

je moć pravnog uticaja koji jedan pravni akt vrši na drugi pravni akt.

Samo su opšti pravni akti izvori prava. Konkretnim pravnim aktom se reguliše pravna
praznina.
Da bi se u potpunosti razumeo formalni pojam kao i vrste izvora prava, treba ukazati na
dva pravna sistema:
Evropsko kontinentalni sistem je nastao pod uticajem rimskog prava. Pravo se pojavljuje,
izražava u opštim i konkretnim aktima, ali su opšti akti izvor prava.
Anglo.saksonski pravni sistem u ovom sistemu pravo se stvaralo pod uticajem običaja i
prakse ( kao i opšti i pojedinačni akti)

2. Vrste formalnih izvora prava……….str. 216

Pre svega kao formalin izvori prava pojavljuju se opšti pravni akti, Prvo mesto bi pripalo
ustavu, a zatim bi došli zakoni I drugi opšti pravni akti koje donosi zakonodavno telo,
potom   bi   došli   akti   izvršnog   organa   I   uprave   (vlada)   Posle   ovih   akata   pravni   akti
vrhovnih sudova, potom opšti pravni akti nižih teritorijalnih jedinica  (opština) čime bi se
završila grupa opštih pravnih akata državnih organa. Zatim bi došli   akti koje donose
društvene organizacije kojima je država dala pravo na donošenje I čije norme država
sankcioniše
Izvori prava mogu biti I druge norme, akti I praksa. U ovoj grupi su važni: Pravni običaji,
sudski precendent, sudska praksa I praksa drugih organa I pravna nauka.

V. PRAVNI AKT
1.Pojam pravnog akta.................str. 220

Pravna norma i pravni akt čine normativni deo pravnog poretka. U najširem smislu pod
pravnim   aktom   podrazumevamo   sve   ljudske   radnje   koje   izazivaju   ljudske   posledice.
Nema spora oko toga da pravni akt predstavlja  u suštini kratko rečeno izjavu volje. Kao
izjava volje , izraz razuma, pravni akt je psihički akt. Pravni akt je samo onaj psihički akt
koji sadrži pravnu normu, odnosno pravne norme, ili pak predstavlja uslov za primenu
druge pravne norme (molba, žalba, izjava ne sadrže pravne norme ali su uslov za primenu
neke   pravne   norme).   Pravnim   aktima   se   stvara   i   izvršava   pravo.   U   pravnom   aktu
identifikujemo stvaranje pravne norme, pravnu normu i materijalizaciju pravne norme.
U sferi razmišljanja pravnika praktičara pravni akt se shvata kao pisani pravni tekst u
kojem su sadržane pravne norme.

2.Odnos između psihičkog akta i njegove materijalizacije

Je da između njih ima skladnosti podudarnosti, da je u aktu ono što je donosilac akta i
htio, da između psihičkog akta i njegove materijalizacije nema razlike. Najprostiji oblik
neslaganja je greška u izražavanju (psihički akt ili odluka volje netačno izražena). U
slučaju zablude donosilac akta smatra da su činjenice tačne i na osnovu njih donosi akt.

3. Elementi pravnog akta

Kod pravnih akata razlikujemo dva elementa: oblik (formu) i sadržinu (materiju).

Oblik (forma) pravnog akta

U obliku (formi), u formalnoj strani pravnog akta razlikujemo tri dela (elementa):
nadležnost, postupak i materijalizaciju.



Nadležnost-određuje se ko će akt doneti



Postupak- način kako treba doneti akt



Materijalizacija – ispoljavanje pravnog akta –materijalizuje se jezikom a najčešće
sredstvo je pisana forma akta.