1
Univerzitet za poslovni inţinjering i menadţment
Ekonomski fakultet
SEMINARSKI RAD
Krizni menadžment
Simptomi, uzroci i dejstva krize u preduzeću
April, 2013. Arnela Turkić
2
SADRŽAJ
1. UVOD ...........................................................................................................................
3
2. DEFINICIJA KRIZE..……...........................................................................................
4
3. SIMPTOMI KRIZE..........…….....................................................................................
5
4. UZROCI KRIZE............................................................................................................
8
4.1. Eksterni uzroci krize.............................................................................................
9
4.1.1. Egzogeni uzroci krize..................................................................................
11
4.2. Interni uzroci krize................................................................................................
12
4.2.1. Endogeni uzroci krize.................................................................................
13
5..DEJSTVA KRIZE..........................................................................................................
15
5.1. Destruktivnodjelovanjekrize..................................................................................
15
5.2. Konstruktivno djelovanje krize..............................................................................
15
6. ZAKLJUČAK..…….....................................................................................................
17
7. LITERATURA..……....................................................................................................
18
4
2.
DEFINICIJA KRIZE
U stručnoj literaturi postoji mnogo definicija za krizu preduzeća, a zajedničko im je to što
se u njima ističe da kriza predstavlja nepoţeljnu pojavu koja negativno utiče na
učinkovitost njegovog djelovanja i uspješnost postizanja postavljenih ciljeva.
Svaka nepoţeljna pojava koja zahvati jedan segment ili čak cjelokupno preduzeće
ne mora da se kvalifikuje kao kriza, posebno ako je ona kratkotrajnog i prolaznog
karaktera i bez značajnijeg dejstva na učinkovitost i uspješnost d je lo v a n j a
p r e d u z e ć a . K r i z a p r e d u z e ć a n a s t a j e k a d a p r o b l e m i p r e d u z e ć a , z b o g
n j e g o v i h unutarnjih slabosti (engl. weaknesses) i vanjskih opasnosti (engl. threats),
nadmaše (prevaziĎu) prednosti, koje su rezultat njegovih jakih strana (engl. strengths) i
povoljnih prilika (engl. opportu-nities) u vanjskoj okolini. Poznati i priznati stručnjak za
krizni manadţment U. Krystek (1987, 6-7) krize definira na slijedeći način: Krize
preduzeća su neplanirani i nepoţeljni procesi koji traju g r a n ič e no vr i je me , n a
k o je je mo g u ć e u t ic a t i s a mo u o g r a n i č e no j m je r i i k o j i mo g u i ma t i
s v a k o ja k e mo g u ć e i s h o d e ( p o s l j e d i c e ) . O n e ( k r i z e ) mo g u s u š t i n s k i i
t r a j n o u g r o z it i i l i č a k onemogućiti opstanak cjelokupnog preduzeća. Kriza pogaĎa
nadreĎene ciljeve preduzeća, a ako su ti ciljevi ugroţeni ili su sasvim nedostiţni, onda to
znači trajnu ugroţenost ili uništavanje svrhe i ciljeva, pa i opstanka preduzeća kao
subjekta ko ji samo stalno i akt ivno sudjeluje u procesu privreĎivanja. Budući da je
preduzeće na odreĎeni način ţivi organizam, često se kriza u preduzeću i kriza u
privredi uporeĎuje sa krizom kod bolesti i u ţivotu ljudi. Kriza u preduzeću
je posljedica niza pogrešnih odluka i drugih manjkavosti u njegovom poslovanju i
razvoju, pa, kao i kod čovjeka, još u zdravom organizmu nastaju manja krizna
ţarišta, koja se, u slučaju neblagovremenog otkr ivanja i liječenja, mogu
proširiti i odvesti preduzeće u istinsku (akutnu) krizu, a krajnja posljedica toga
moţe biti stečaj i likvidacija preduzeća. Kriza koja ima takav završetak najčešće
prouzrokuje veliku štetu ne samo za preduzeće, već i za sve njegove
učesnike: dotadašnji manadţment najčešće dobije otkaz; vlasnici preduzeća,
financijer i i drugi po vjerioci gube dio (ako ne i sav) kapitala koji su uloţili u
preduzeće; dobavljači i kupci ostaju bez trţišnog partnera;drţava ostaje bez prihoda koje je
ostvarivala od preduzeća po osnovu poreza, doprinosa i drugih daţbina; zaposleni gube zaposlenje
itd. Ali, ako preduzeće preţivi krizu, onda se moţe reći da kriza ima i neke dobre strane,
kao npr.: "očisti" dotadašnji manadţment - moraju otići oni koji su preduzeće doveli u
krizu; šanse da se dokazuju dobijaju novi, obično mlaĎi kadrovi; u krizi se
bez odlaganja moraju rješavati mnogi problemi preduzeća koji su ranije bili
zanemarivani; kriza j e p r i l i k a d a s e p r o m i j e n i d o t a d a š n j a s t r a t e g i j a
p r e d u z e ć a i d a s e p o b o l j š a s i s t e m z a blagovremeno upozoravanje na simptome
(znakove) krize (M. Tavčar, 2002, 356).
Istraţivanja kriza u korporacijama SAD, koja je izvršio C. A. Goldstein (1988; u L.
Repovţ,1993, 349) su pokazala da većina korporacija, pa i preduzeća, ne zapada u krizu
zbog toga što ne znaju riješiti svoje poslovne probleme, već zbog toga što ih ne vide.
5
3.
SIMPTOMI KRIZE
Kako bi preduzeće na vrjeme uočilo nastajanje krize i na vrjeme sprovelo mjere za njeno
prevazilaţenje nisu najvaţniji uzroci krize, već njeni simptomi. Simtomi krize
predstavljaju vidljiva dejstva uzroka krize, ali se oni ne mogu izdvajati od uzroka krize,
jer mogu biti rezultat više uzroka krize, a i sami mogu postati uzrok krize. Zbog
višestrukog uticaja različitih uzroka krize, ne moţe se ujvek uspostaviti jasna uzročno
posljedična veza izmeĎu uzroka i simptoma krize.Simptomi krize predstavljaju obiljeţja
po kojima se kriza u preduzeću moţe identifikovati. Prvi znaci krize najčešće se
manifestuju u vidu pada trţišnog učešća i narudţba od stane kupaca. Ovo dovodi do pada
prodaje, pa zatim i dobiti, ali i likvidnosti preduzeća. Opadanje ovih faktora, ali i
neiskorišćenost kapaciteta moţe se identifikovati u knjigovodstvenim podacima.
Priroda krize jeste da se kreće eksponencijalno. Što je više simptoma krize, to je
preduzeće dublje zašlo u krizu i teţe je vratiti ga ravnoteţno stanje – stanje likvidnosti.
Zbog toga je od suštinske vaţnosti uočavanje najmanjih signala (simptoma) krize i brza
reakcija preduzeća. Ukoliko preduzeće ništa ne preduzme, onda će sve više tonuti u krizu,
polako će povećavati svoja zaduţivanja, a smanjivati svoju likvidnost, a uskoro neće
moći da isplati nikakvu dobit.Intenzitet krize je promjenljiv tokom njenog produbljivanja.
Ali nije lako uočiti rane simptome krize, jer se oni mogu različito interpretirati i jer mogu
imati više uzroka.
• opadajuća prodaja
• opadajuća rentabilnost
• povećanje stepena zaduženosti
• opadanje likvidnosti
Samostalno ili u grupama ovakvi pokazatelji ukazuju na krizu. Npr. ukoliko se pogoršava
finansiranje i nastupa prezaduţenost onda to povlači štetu na prinosu. Zaduţenost i
nesposobnost plaćanja jasno signaliziraju postojanje krize koja ugroţava preduzeće.
Zaduţenost nastaje onda kada se u preduzeću za funkcionisanje mora pored sopstvenog
kapitala angaţovati nesrazmjerno mnogo tuĎeg kapitala. Prezaduţenost preduzeća je
stanjeprikomejeupreduzećusopstvenikapitaljednak nuli. Kasnije, tokom napredovanja
krize mogu se javiti i simptomi poput
• neadekvatnog reinvestiranja u posao
• nedostatak planiranja
• suprostavljanje najvišeg rukovodstva idejama koje dolaze od drugih
• pasivnost vrhovnog menadžmenta
Analiza simptoma krize polazi od pretpostavke da je preduzeće rezervoar gotovine i da
mu je cilj da uspješno upravlja novčanim tokovima. Kada se taj rezervoar isprazni,
smatra se da je preduzeće bankrotiralo. Ispitivanje faktora kao što su rentabilnost, rast i
likvidnost treba da pruţi podatke o dubini krize u kojoj se preduzeće nalazi.
Pored finansijskih postoje i brojni drugi faktori koji ukazuju na postojanje krize. To su
najprije kvalitet proizvoda (koji moţe početi da opada), sumnjičavost dobavljača i
