УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
Факултет заштите на раду
Предмет: Правни основи заштите
СЕМИНАРСКИ РАД
ПОЈАМ И УСЛОВИ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА
Ниш, 2013. година
Ментор:
Студент:
Александра Илић Петковић
САДРЖАЈ
УВОД..........................................................................................................................................1
1. ПОЈАМ РАДНОГ ОДНОСА.............................................................................................2
1.1. ДЕФИНИСАЊЕ ИНДИВИДУАЛНОГ РАДНОГ ОДНОСА...................................3
1.2. ДЕФИНИСАЊЕ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ОДНОСА..........................................4
2. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА..................................................................................4
2.1.ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА.............5
3. ВРСТЕ РАДНИХ ОДНОСА..............................................................................................8
3.1. РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ..........................................................9
3.2. РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ..............................................................10
3.3. РАДНИ ОДНОС УЗ ПРОБНИ РАД..........................................................................12
3.4. РАДНИ ОДНОС ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА СА ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ..13
3.5. ПРИПРАВНИЧКИ РАДНИ ОДНОС........................................................................13
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................17
1. ПОЈАМ РАДНОГ ОДНОСА
Радни однос се сматра једним од најзначајнијих питања радног права. У
питању је однос који се успоставља између људи у процесу рада
1
. У исто време, то је и
правни однос, с обзиром на то да је уређен правним нормама. Радни однос
претпоставља успостављање и, примену читавог низа индивидуалних и колективних
права, обавеза и одговорности. Та права, те обавезе и те одговорности везују се и за
једну и за другу страну радног односа. Из тих разлога, радни однос, као несумњиво
друштвени однос, првенствено се посматра као радно-правни однос.
За разлику од других друштвених односа, односно правних односа, за радни
однос се везују одређене карактеристике, тј. одређени елементи, по којима се
препознаје и издваја у засебну врсту друштвених односа, односно правних односа. У
правној теорији, али и у правној пракси, прави се разлика између општег и посебних
режима радног односа. Осим тога, веома је важно правити разлику и између
индивидуалног и колективног радног односа, као и разлику између субјеката тих
односа.
Радни однос се различито схвата и дефинише. Примера ради, дефиниције
радног односа у буржоаској и социјалистичкој теорији радног права у многоме се
разликују. Тај однос се најчешће схвата као добровољан, правно регулисан однос, у
којем запослени преузима обавезу да на организован начин, односно кроз организоване
форме рада обавља одређене послове, а послодавац - да му за то исплаћује припадајућу
зараду, односно плату, у складу са оствареним резултатима рада
2
.
У домаћој и страној литератури налази се велики број дефиниција радног
односа. Међу њима има подоста оних којима се желе обухватити сви битни елементи
радног односа, без обзира на то што о томе постоје различита виђења. Такве
дефиниције, по правилу, захвалније су од других дефиниција јер се ослањају на мање-
више све значајније елементе радног односа. Захваљујући томе, њима се у принципу
даје целовитија и заокруженија слика о радном односу, што је веома значајно, како са
теоријског, тако и са практичног становишта.
Једна од најпотпунијих, најприхватљивијих и најцитиранијих дефиниција
радног односа у нашој земљи гласи: радни однос је добровољна лична радноправна
1
Живко Кулић.
Радно право
. (Београд: Привредна академија, 2008.), 59.
2
Исто, 60.
2
функционална веза радника у организацији, односно код послодавца, на основу које се
радник под одређеним условима и на одређени начин укључује у организован рад у
организацији (код послодавца), заузимајући једно одређено радно место на коме
обавља одређен посао (рад), односно функцију и размењује свој рад за лични доходак
(плату или зараду) према уложеном раду
3
.
На основу изнетог није тешко закључити да се ради о дефиницији
индивидуалног радног односа, тј. односа између послодавца и запосленог.
Међутим, општи појам радног односа обухвата и колективни радни однос. Из
тих разлога, неопходна је дефиниција и тог односа. На крају свега, може се дати и
дефиниција општег појма радног односа, тј. радног односа схваћеног у ширем смислу.
1.1. ДЕФИНИСАЊЕ ИНДИВИДУАЛНОГ РАДНОГ ОДНОСА
Индивидуални радни однос се може дефинисати као добровољан, правно
регулисан и уговором о раду заснован однос између послодавца и запосленог, у којем и
једна и друга страна стиче, односно преузима одређена права, обавезе и одговорности,
с тим што запослени посебно преузима обавезу да на организован и одговоран начин
обавља одређене послове, а послодавац - да му, у складу са оствареним резултатима
рада и осталим могућностима, исплаћује припадајући износ зараде, односно плата
4
.
На основу дате дефиниције може се закључити да се основним елементима
индивидуалног радног односа не сматрају само елементи који су до сада доминирали у
радовима наших аутора. Осим тога, приметно је да су поједини од тих елемената
попримили и неке нове карактеристике. У том смислу, посебно треба истаћи да се
радни однос заснива уговором о раду, да је реч о двостраном односу и да се његовим
заснивањем стичу, односно преузимају одређена права, обавезе и одговорности.
3
Исто, 61.
4
Исто, 63.
3
