76. IZUČAVANJE I POJAM UGOVORA (POSLA) ROBNOG PROMETA, NJEGOVE
POSEBNOSTI
Organizacije koje obavljaju privrednu delatnost i njihova poslovna udruženja – organizacije u
privredi- u obavljanju svoje delatnostu zaključuju i izvršavaju određene poslove. Kod izučavanja
poslova robnog prometa razlikujemo opšti deo- gde se izlažu elementi i pravila koja su svojstveni i
zajednički svim poslovima robnog prometa i posebni deo- izučavaju se pojedini ugovori robnog
promrta.
Onaj deo privrednog prava, koji se bavi privrednim poslovima u tesnoj je vezi sa obligacionim
pravom, a ugov. u pravnom prometu po svojoj prirodi su građansko pravni(obligacioni) što
predstavlja produženje obligac.prava i zatonaš ZOO obuhvata regulisanje građanskopravnih i
privrednih ugovora.
POJAM
– organizacije u privredi zaključuju veliki br ug. u obavljanju rob.prometa ali nisu svi
ugovori koje one zaključuju u rob prometu i trgovini ug. rob.prometa. To su oni tipini uobičajni ug
koji se klapaju u velikom br u rob.prometu u cilju razmene robe i čije sklapanje i izvršavanje čini
redovan predmet delatnosti određenih privrednih organizacija, Na prvom mestu od strene org. u
privredi nameće se zaključivanje ug. o kupovini i prodaji robe sa proizvođačem, pa daljim
preprodajama može da dođe do posredovanja pri zaključivanju ug od strane trgovačkih posrednika,
zastupnika ili komisionara, pa do prevoza robe uz korišćenje usluga špeditera, pa do uskladištenja i
do osiguranja robe- to je put od proizvođača do konzumeta- zaključivanje ug. o kup/prod. robe, pa
zaključivanje ug. o posredništvu, pa ug. o trg. zastupništvu, ug. o komisionu, o špediciji, prevozu,
uskladištenju, osiguranju – to su sve tipični ug. u privrednom pravu koji se izučavaju kao i ug. o
građenju i izdavačku ug ( ovi ug se sklapaju redovno sa licima koja nisu subjekti privrednog prava).
Ostali poslovi tj ug. koji se sklapaju su : ug. o uzimanju ili izdavanju poslovnih prostorija u zakup, o
jemstvu, o posluzi i smatraju se običnim građansko-pravnim ug.
POSEBNOSTI-
ogledaju se u
razlici trg.prometa i građansko-pravnog prometa dobara. U trg.prometu ug. se se sklapaju u velikom
br. masovno, a poslovi se vrše profesionalno u vidu zanimanja, njigovo sklapanje čini redovan krug
poslovanja preduzeća, dok kod građ-pravnog prometa ug se sklapaju samljeno i poslvi se zaključuju
od slučaja do slučaja po potrebi. 1. poslovi rob.prometa karakterišu se po svom subjektu (poslovi
sklopljeni između organizacija u privredi) i svom objektu. 2. zaključivanje ug- brzina izvršenja
trg.operacija zahteva da stranka koja se obraća sa ponudom za zaključenje ug unapred fiskira svoje
uslove. 3. prenos stvari i prava- npr predaja stvari kod prenosa svojine često se vrši predajom stvari –
skladišnice konosmana, a kod prenosa prava – insoament, menica... 4. pojačana odgovornost u
privrednom prometu, 5. zastarelost je u privrednom prometu kraća nego u građansko pravnom kao i
ostali rokovi za očuvanje prava. 6. poslovni odnosi stranaka- osim opštih načela koje vladaju u
prometu, kod poslovnih odnosta u privrednom pravu je pravilo da se za sve učinejne usluge traži
naknada- provizija.
77. ZAKLJUČIVANJE UGOVORA
a) načela i pravila o zaključivanju ug
–
načelo slobode ugovaranja –
osnovno načelo za
zaključivanje ug u prometu naziva se i načelom autonomije volje, daje učesnicima u prometu
slovodu da li će i sa kim sklopiti ugovor kao i slobodu određivanje ugovora.
Ostala načela i
pravila za zaključenje ug u rob prometu
- važe opšta načela koja važe i u građ-pravnom i
privredno-prevom prometu, tj pravila opšteg dela obligacionog prava o zaključivanju ug
(saglasnost volje stranaka, predmet ugovora..)
b) ponuda za zaključivanje ugovora
– određena je u obligacinom pravu- predstavalja predlog za
zaključenje ug. po pravilu one strane koja je uzela inicijativu za zaključenje ug, ijava volje mora
da sadrži bitne sastojke za zaključenej ug. Npr ne znači ponuda- traženje informacija ni davanja
odgovora na njih, samo ako na osnovu date informacije prva strana zatraži robu uz određenu cenu
to je pondua za zključenje ug. Ponuda mora biti predlog učinen direktno u cilju zaključenja ug. Po
ZOO izlaganje robe sa označenom cenom smatra se ponudom, a slanje cenovnika, tarfia kataloga,
oglašavanja preko novina, radioa, po ZOO se ne smatra ponuda, nego samo poziv da se učini
pondua. Da bi ponuda obavezivala ponudioca potrebno je da bude učinjena od strane ovlašćenog
lica, važno je pitanje dokle je ponudilac vezan svojom ponudom – ako je odredio rok za
prihvatanje ponude (onda je vezan ponudom do isteka roka) i ako nije odredio rok (treba praviti
razliku da li je ugovaranje vršeno između pristunih ili odsutnih stranka) ako su prisutne stranke,
zaključivanje se smatra ako je prisutna jedna stranka ili punomoćnik, ug. sklapaju preko telefona,
radio vezom, ponuđena strana se mora bez odlaganja izjasniti, dok kod odustnih stranaka imamo
stranke koje pregovaraju pismeno putem prepiske...ponudilac je u prvom slučaju kada nije dao rok
vezna ponudom za vreme koje je redovno potrebno da ponuda dodje ponuđenome, da je razmotri,
odluči i da odgovori o prihvatu ponude.
c) prihvat ponude
– akcept ponude ili izjava o prihvatanju ponude je saglasnost na zaključenje ug
koju je izrazila ponuđena strana – izražena je saglasnost volja obeju strana na zaključenje ug i
time je ug zaključen. Prema ZOO ako su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim sastojcima
ug a ostavile neke sporedne tačke za kasnije, ug se smatra zaključenim, a te tačke reguliše sud.
Izjava o prihvatanju ponude mora biti u svemu saglasna sa ponudom tj treba da se podudara sa
ponudom u svi tačkama i da je bezuslovna. Kada nije u skladu sa ponudom, prema ZOO, smatra
se da je ponuda odbijena.
d) vreme zaključenja ugovora
- prema ZOO ugovor je zaključen onog časa kada ponudilac primi
izjavu ponuđenog da prihvata ponudu – obuhvaćeno je pitanje vremena zaključenja ug. Od
velikog je praktičnog interasa i povlači niz važnih posledica nprd do kad se može opozvati pirhvat
ili koje će se pravo pirmeniti u slučaju da se ponuda salje u inostranstvo.
e) mesto zaključenja ugovora-
prema ZOO smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je
ponudliac imao svoje sedište tj prebivalište u trenutku kada je učinio ponudu.
f) oblik zaključenja ugovora –
u našem robnom prometu ugovori su u načelu neformalni ali sam
Zakon traži pismenu formu npr: kod ug o prodaji nepokretnosti, ug o građenju, ug trg. zastupanju
ili formu u vidu isprave npr ug. o osiguranju. Van ovih situacija, stranke su slobodne u izboru
forme ugovora, ta forma je po pravilu pismena ali može doći i do drugih uslova, samo da potpisi
stranaka budu ovrenei. ZOO predviđa sankcije za slučaj nedotajanja potrebme forme, ako je forma
propisana, pa ugovor nije zaključen u toj formi prema ZOO nema pravno dejstvo.
ug.Ako je za izvršenje ug. odgovorna strana koja je dala kaparu, onda druga strana može zatražiti
izvršenje ug. i naknadu štete zbog zakašnjenja, ako je za neizvršenja odgovorna strana koja je dala
kaparu, onda druga strana može tražiti izvršenje ug ili tražiti nakdanu štete zbog neispunjenja i
vraćanja kapare ili tražiti vraćanje udvojene kapare. Treba praviti razliku između kapare i avansa
koji jedna strana daje drugoj- unapred na račun plaćanja, ali ne služi za obezbeđenje obligacije.
82. UGOVORNA KAZNA
Često sredstvo obezbeđenja ug. u rob. prometu je ugovorna- konvencionalna kazna i u našem
privrednom pravu je najvažnije sr. obezbeđena. Ugovrna kazna je ugovorom određena suma novca
ili kakva druga imovinska korist, koju je jedna stranka dužna drugoj stranki da ispati, tj pribavi, ako
svoju obavezu ne ispuni ili je ispuni sa zakašnjenjem. Odredba o ug.kazni predstavlja dopunsku
odredbu uz glavnu obavezu koja se kaznom obazbeđuje i kao takva ona je akcesorne prirode tj sledi
sudbinu glavne obaveze, ako ona nije punovažna, nije valjana ni klauzula o ug. kazni, kad zastari
glavno potraživanje, zastareva i pravo na ug. kaznu. Ug. kazna se redovno određuje u novcu, ali to
može biti i druga imovinska vrednost, može se ugovoriti za neispunjenej ili neuredno ispunjenje
smao neneovčanih obavza obezbeđuje zateznim kamatama, čija je stopa zakonom regulisana.
Obaveza na plaćanje ug. kazne pstoji samo ako je ug. kazna izričito ugovorena, može biti ugovorena
ili za slučaj neispunjenje ili za kašnjenje sa ispunjenjem ugovora. Smatra se da je kazna ugovorena
za slučaj zakašnjenja sa ispunjenjem. što znači da osim obaveze plaćanja ug. kazne, postoji i obaveza
ispunjenja ugovora. Kada je reč o pravnoj prirodi ug kazne, smatra se da prvenstveno ima karakter
nakndade prepostavljenje štete, zbog neispunjena, a i da služi kao sr. pritiska na dužnka usled čega
sadrži i neke elemente privatne kazne. PENALI su jedino sr slično ug. kazni pa se često sa njom
izjednačava, oni predviđaju propisima koji se inače smatraju imperativnim, tj ne mogu se isključiti
voljom stranaka s tim da je i za penale uslov krivica stranke.
83. PRAVO ZALOGE I ZADRŽAVANJA (RETENCIJE)
PRAVO ZALOGE-
trg. zalogom smatra se ona zaloga koja služi za svojstvo zalogodavca koji
može biti i netrgovac. Specifičnosti trg. zaloge tiču se njegoh predmeta, konstituisanja i realiziacije.
Predmet trg. zaloge su pokretne stvari, HOV na donosioca ili po naredbi kao i potraživanja, a
predmet ne mogu biti nepokrentosti kao ni hipoteka kad nastane iz trg posla. Trg. zaloga može biti
ugovorna i zakonska. Ugovorna sasroji se uglavnom u uprošćenju forme. U pogledu konstituisanja
trg zaloge odnosi se na držanje založenog predmeta, a on je prenet u državinu povereioca. Cilj ovog
pravila je da se zaloga učini vidljivom trećim licima i da se povreilac obezbedi da zaloga ne ide u
druge ruke. U trgovačnom prometu uobičajena je simbolična predaja i samtra se da je dovoljno ako
je stvar stavljena na raspolaganje poveriocu da se zalogodavac ne može više njome služiti. U
pogledu realizacije zaloge koja se sastoji u uprošćavanju postupaka za naplatu prodaju založene
stvari, npr. prodaja zaloga rpeko ovlašćenog posrednika. Pored ug. zaloge trg. pravo poznaje i
zakonsku zalogu. Tgr. zakoni poznaju 4 slučaja zakonske zaloge: 1. založno pravo komisionaru na
komisonalnoj robi, 2. založno pravo špeditera na robu koju otprema, 3. založno pravo skladištara na
uskladištenoj robi, 4. založno pravo vozara na robu koju prevozi. Zakonsko založno pravo vredi
samo za koneksne zahteve tj one zahteve koji su nastali iz istog konkretnog ugovora.
PRAVO ZADRŽAVANJA-
je pravo pridržavanja ili zadržanja i vezuje se za pravo zaloge. Pravo
retencije u trg pravu ima više važnosti nego u građanskom i više je u uoptrebi zbog trajnih poslovnih
veza i zbog veće potrebe za pokrićem jer trg. promet počiva velikim delom na kreditu. Glavne
razlike između građanko pravne i trgovinsko pravne retencije u uporednom pravu : 11. od trg
retencije ne traži se koneksitet zahteva, kao kod građanske i 2. što se retencija građanskog prava
pojavljuje više kao sredstvo psihičke prinude i obezbeđenja, dok trg. retencija daje poveriocu pravo
da namiri iz zadržanog prometa. Uslovi za primenu trg.pravne retencije su: 1. potrebn je da
poveriočeva tražbina nastala iz trg. poslova, 2. da je ta tražbina dospela, 3. dužnikova stvar mora da
je dospela u poveriočevu državinu sa privolom dužnika, 4. potrebno je da dužnik nije uručio
povreiocu u naročitu svrhu i to saopštio poveriocu, isključivo je pravo retencije na robu koju je neko
predao komisionaru. 5. potrebno je da se stvari nalaze u državini poverioca što ne znači da on mora
da ih neposredno drži.
84. PROMENE I RASKID UGOVORA
Stranke koje su zaključile ugovor mogu se kasnije sporazumeti da u taj ugovor unesu promene, kao
štos e mogu sporazumeti da ga raskinu. Dejstvo ovih sporazuma reguliše obligaciono pravo. Tu su
važna pravila da sporazum o prestanku ugovora deluje, po pravilu samo za ubuduće ali stranke mogu
raskidu dati i retroaktivno dejstvo tako da se briše sv ešto su učinili na osnovu ugovora- u to
mslučaju prava koja su treća savesna lica stekla na osnovu ugovora ostaju punovažna. Stranke mogu
ugovoriti da svaka ili jedna od njih ima pravo da jednostrano raskine ugovor da odustane od ugovora
i da ugovore rok do kog ovlašćena stranka može da odustane od ugovora. Za slučaj da takav rok nije
utvrđen, odustanak ovlašćene strane postaje punovažan, ako je saopšten drugoj stranci pre isteka
vremena određenog za početak ispunjenja njene obaveze. Pravo stranke da odustane od ug prestaje
kada počen ispunjavati obaveze ili počne primati ispunjenje od druge stranke.
Može se desiti da ispunjenje jednog ugovora usled okolnosti koje su naknadno nastupile bude ne
sasvim omogućeno ali da bude otežanu za jednu ugovornu stranu, bez njene krivice. Dozvoljava se
izuzetno odstupanje od prvobitnog ug. u slučaju vanrednih okolnosti, koje su u velikoj meri otežale
ispunjenje ug. pozivajući se pri tome na klauzulu rebus sie stantibus – njena srž se sastoji u
sledećem: stranke su ugovor, čije ispunjenje pada vremenski kasnije od zaključenja dužne ispuniti
samo ako se prilike koje su postojale pri zaključenju ugovora nisu kasnije menjale, ugovori po tome
shvatanju prećutno sadrže klauzulu da se okolnosti ne promene,tj da ostanu takve kakve jesu. Uslovi
primene ove terije bi bile: treba da je nastupila promena u okolnostima koje su postojale u vreme
zaključenja ug, potrebno je da se ti izvanredni događaji nisu mogli predvideti, da usled tih događaja
ispunjenje obaveze postalo je otežano za jedno strano pa bi joj nanelo veliki gubitak, osim ovih
uslova potebno je i da jedna stranka koja se poziva na promenu okolnosti, nije kriva što je zapala u
takve teškoće.
85. ISPUNJENJE UGOVORA
U pogledu predmeta ispunjejna pravilo je da obaveza prestaje ka njeno isunjenje postane ne moguće
što će redovno biti slučaj kad propadne idnividualno određena stvar. ZOO predviđa da u slučaju kad
su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad sve što dužnik ima od
teome da stranka koja je donela opšte uslove ne odredi prava i obaveze u ugovoru jednostrano u
svoju korist.
87. UGOVOR O KUPOVINI I PRODAJI UOPŠTE
Ug. o kup. i prodaji robe je centralni i najvažniji posao u robnom prometu. To je osnovni posao u
trgovini bez koga ona ne može zamisliti i sa kojom stoje u vezi svi poslovi robnog prometa, ima
veliku ulgogu i u unutrašnjem i u spoljnotrgovinskom prometu. Ug. o kupovini i prodaji tj. ug.o
prodaji – kako ga naziva ZOO je ugovor kojim se prodavac obavezuje da stvar koju pordaje preda
kupcu, tako da kupac stekne pravo raspolaganja,odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da
plati cenu. Ovaj opšti pojam ugovora o kupoprodaji važi i za kupoprodaju robe, samo je predmet
prodavčeve obaveze specifičan – predmet prodaje tj kupovine je roba. Ovde postoji specifičnosti u
pogledu subjekata koji učestvuju u ugovoru, pošto je to ug.u privredi ZOO kao subjekti se javljaju
organizacije koje obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci, koji u vidu
registrovanog zanimanja obavljaju odredjenu privrednu delatnost. Kupoprodaja robe u suštini je isto
što i kupovina i prodaja građanskog prava, razlikuje se samo po nekim posebnostima. Trg. zakonici
pri regulisanju kupoprodaje ne regulišu je potpuno, nego se po pravilu, ograničavaju samo na
regulisanje onoga što je specifično za ovu vrstu koporodaje, na regulisanje odnosa i ustanova koje su
specijalno posledice trg. prmeta- masovnost, a koje građanski zakonici redovno ne normiraju.
Ukoliko ne postoje druga pravila trg prava, obučaji i uzasnke primenjuju se odredbe građanskih
zakonika kao dopunske. Cilj je posebnih pravila o kupoprodaji da se postigne brzo i glatko
obavljanje tgovine pri čemu se imaju u vidu naročito interesi prodavca, jer je reč o njegovim
stvarima koje mogu propasti ili biti oštećene, pa se zahteva da kupac brzo obavesti prodavca o
nedostacima. Karakteristika trg. pravila u kup/prod. je da se ona u prvom redu odnose na kup/prod
generičnih stvari, dok pravila građ. prava imaju u vidu individualno određene stvari.
88. ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O KUPOVINI I PRODAJII BITNI ELEMENTI(roba i
cena)
Ug. o kup i prod. robe kao i ug. o kupovini i prodaji uopšte je nerformalan-konsensualna ug. i može
se zaključiti usmeno, bez obzira na vrednost ugovora. Da bi se ug. o kup/prod. smatrao zaključenim
potrebno je da se stranke usaglase o bitnim sastojcima ugovora- to su sastojci koji su bitni “po
prirodi posla”- minimalan br. sastojaka o kojima se po pravnoj teoriji mora steći saglasnost stranaka
da bi se ug. smatrao zaključenim – osnovni sastojci bez kojih ug ne može da postoji – to su kod
kupovine i prodaje robe – roba i cena robe. Ako se stranke ne sporazumeju u pogledu ova dva
elementa ne dolazi do ugovora, ako se postigne saglasnost samo u pogledu robe i cene, ako stranke
ne postavljaju neke druge uslove i onda se sve ostalo ( nebitni sastojci) rešavaju trg. običajima. Kod
ug o prodaji i kada cena nije određena ili po ugovoru odrediva,po ZOO ugovor ima pravno dejsto,
jer Zakon predviđa da se u tom slučaju plaća cen akoju prodavac redovno naplaćuje u vreme
zaključenje ug, a u nedostatku-razumnu cenu. Kao bitan sastojak smatra se i : isporuka robe, mesto
isporuke, rok plaćanja...
Roba
- pod robom se u privrednom pravu podrazumevaju stvari namenjene
trž i podobne za trž. Kako se u privrednomprometu traži da stvari budu lako prenostive, tako da se
smatra da nekretnine ne mogu biti predmet trg. prometa. U pojam robe ulazi i el. energija kao gas,
