Univerzitet Beograd
Ekonomski fakultet, Beograd
Seminarski rad iz sociologije
Fluidni život
Simić Stanko
Ime nastavnik
br. Indeksa:
Beograd, 20. 12. 2011. godine
Sadržaj
Uvod: Sociolog Zigmut Bauman i pojam fluidnog modernog života.................5
1. Pojedinac i potraga za identitetom .....................7
2. Od mučenika i heroja do lične sreće i poznate ličnosti...................8
3. Kultura u fluidnom modernom društvu......................9
4. Strah, nesigurnost i bezbednost u fluidnom društvu.................11
5. Potrošački sindrom .................13
7. Zaključak
Literatura
2
Zigmunt Bauman je socilogo svakodnevnog života. Njegovo delo „Fluidno život“ u
svoje sredšte stavlja nesigurnost i nezvestnost samog života u fluidnoj modernosti. Savremeni
uslovi društvenog života zahtevaju od svih učesnika mnogo dinamičniji odnost prema
stvarnosti. Proces globalizacije je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces. Razvoj
društvenog života sve je veći, kao brzina i broj promena. Dinamiku modernog života i brzinu
promena Entoni Gidens metaforički naziva „vožnjom u vatrenim kočijama“, pitajući se „u
kojoj meri mi-pri čemu mi znači ljudski rod u celini-možemo da zauzdamo „zmajeve kočije“
ili da njom upravljamo na takav način da što više umanjimo opasnosti. Zigmunt Bauman
smatra da su „fluidni život i fluidna modernost blisko povezani, pa da je „fluidni život onaj
život koji se uglavnom vodi u fludinom modernom društvu.“ Fludina modernost je društvo u
kome se uslovi, pod kojim njegovi pripadnici deluju menjaju bržene nego što je potrebi načini
delovanja konsoliduju u navike i rutine. Fluidnost života i fluidnost društva se uzajamno
pothranjuju i potkrepljuju. Fludini život, baš kao i fluidno moderno društvo, ne mogu dugo
zadržati isti oblik, niti pravac. Život u fluidnom modernom društvu je jedinstven po svojoj
nestalnosi promenljivosti, strepnji i strahovima. Bauman kaže da je civilizacija u „stalnom
dijalogu sa opasnostima i strahovima.“ Fluidno društvo veruje da će dođi vreme kada će se
staviti tačka na iznaneđenja, nevolje, katastrofe, strahove i na sve što donosi nezvesnost i
strah po bezbednost. Ovaj sociolog kaže da „inventar nezvestnosti i iznenađenja u fluidnom
modernom društvue inventar neobuzdanog rasta, nestalnosti i sve manje predvidivh tokova.
Danas je nemoguće praviti ono što se nekada zvalo životini plan.“ Bauman kaže da statistika
pokazuje kako blagostanje raste, ljudi više zarađuju, zdraviji su, duže žive, uvećavaju svoje
bogatstvo, ali u isto vreme nisu zadovoljni svojim životom. To je prema njegovom mišljenju,
proizvod uticaja masovne proizvodnje neizvestnosi, kao glavne granje moderne fluidne
privrede. Čovek je, kaže on, retko kad u potopunosti zadovoljan. Iza svakog cilja pojavi se
sledeći, još dalji, koji traži više znanja, rada i „mišića“ Takvo stanje smeta svakom čoveku od
vrha do podnožja hjerarhije. Čovek je stalno razapet između sredstava i cilja i tako je otuđen
od prave životne radosti. Život u trenucima radosti, napominje autor, je ispunjen strahom i
čemerom.
Fluidno moderno društvo ima za osnovu prebacivanje težišta reprodukcije sa
proizvodnje na potrošnju, tako da članovi društva počinju da smatraju sebe kao potoršače, a
ne kao proizvođače. Zigmunt Bauman kaže da je „čovek prepušten rizičnom lutanju kroz
različite društvene svetove da sam pohvata konce vlastitog života. Pojedincu je oduzeto pravo
sigurnog ukorenavanja bilo da je radno mesto, organizacija, grupa, porodica. Izgleda kao da
svakog časa može pogubiti ključeve koji su mu potrebni da nesmetano ide iz jednog dana u
drugi. Zato je Urlih Bek upravu kad kaže da je čovek prinuđen da u vlastite ruke preuzme ono
što je u opasnosti da se raspadne, a to je život“ jer je činjenica da „ljudi sve više zapadaju u
lavirint nesigurnosti.“ Savremeni fluidno rizici danas opterećuju pojedinca koji je izložen
vetrometini i svakog časa moze izgubiti posao. Pojedinca strepi da nece moći da izdrži teret
očekivanja vezanih za radno mesto, što bi moglo da ugrozi potrošnju unutar porodice. Rizici
savremenog života, kaže Urlih Bek, ne odnose se samo na pojedinca, već se ozbiljni problemi
gomilaju na globalnom nivou.
Zigmunt Bauman napominje da „ u fluidnom modernom društvu industrija odlaganja
smeća preuzima komadnu poziciju iu ekonomiji fluidnog života. Opstanak tog društva i
blagostanje njegovih članova zavise od brzine kojim se proizvodi određjuju za otpad, te
brzine i efikasnosti uklanjaja otpada. U tom društvu ništa ne može zahtevati izuzeće od
univerzalnog proavila zamenjivosti i ničemu se ne može dozvoliti da ostane tu duže nego što
treba. Postojanost, vezivnost, viskoznost stvari, kako živih, tako i neživih, su najstrašnije i
najzlokobnije opasnosti, izvori najužasnijih strahova i mete najžešćih napada.
Život u fluidnom modernom društvu nije statičan. Mora se stalno modernizovati, jer mu je
kaže Bauman: „užas od isteka roka stalno za petama“ i potrebno je da se „iz sve snage juri
4
samo da bi se ostalo na istom mestu i daleko od korpe za smeće na koju su osuđeni oni na
začelju.“ Život je neprekidna trka gde „najviše šansi za pobedu imaju ljudi koji cirkulišu blizu
vrha globalne piramide moći, kojima prostor ne znači mnogo, a daljina ne predstavlja
problem. Oni žive u društvu nepostojanih vrednosti i bezbrižni su u odnosu na budućnost,
egoisti su hedonisti. Neizvesnost im je vrednost, nestabilnost je imperativ, a hibridnost
bogatstvo“ smatra Bauman. Savremini fluidni moderni čovek ima zadatak da izabere najbolji
obrazac od mnogih koji se nude i da stalno preispituje, kritikuje i cenzuriše samog sebe, jer po
Baumanu „Fluidni život se hrani nezadovoljstvom samim sobom i nezadovoljstvom
pojedinca.“
Značaj razmatranja teme fluidnog života, jer zbog toga što je savremena, aktuelna i
zanimljiva. Svesni smo da se životni obrasci svakodnevno menjaju, unapređuju i zato je
razmatranje tema fluidnog života i modernosti veoma važno i značajno za društvo i pojednica.
Tema je savremena i zato mi se dopada i predmet je mog interesovanja.
5
